Прочитај ми чланакСтопа убистава у одређеним земљама Латинске Америке толико је висока, да живот губи више људи него у земљама као што су Сирија или Авганистан.
Убиства су у Каракасу рутинска ствар. Током прошле године, овај град је понео неславно звање светске престонице убијања, са стопом од 120 насилних смрти на 100.000 становника. То је 20 пута више од светског просека. Ипак, ни ту није реч о званичним бројкама, које венецуеланска влада не објављује већ више од једне деценије, пише Неwсwеек.рс.
Какве год оне заиста биле, просечан становник Каракаса познаје барем једну особу која ће настрадати насилном смрћу. По истраживању спроведеном прошле године, две трећине становника Венецуеле пријавило је убиство које се у њиховом крају десило током последњих 12 месеци. Не можемо их кривити што се плаше за свој голи опстанак.
Венецуела није једина латиноамеричка држава коју трпи под терором смртоносног насиља. Упркос невероватном паду стопе убистава који је забележен током неколико протеклих деценија, Колумбија је још увек једна од земаља с највећим апсолутним бројем насилних смрти. Њихов сусед, Бразил, држава је с навећим бројем убистава на свету, преко 56 000 годишње. Преко 80% Бразилаца страхује од насилне смрти. У Централној Америци ситуација је слична. Трећина становника Салвадора и Хондураса пријавила је скорашње убиство у свом крају становања.
Широм Латинске Америке прерана смрт сустиже младе. На сваких 15 минута, један Латиноамериканац, најчешће адолесцент, бива убијен. То нас доводи до броја од 400 смрти дневно, односно 140.000 на годишњем нивоу. У неким државама континента, убиство је главни узрок смрти младих мушкараца, испред повреда на раду, рака, самоубиства, и болести.
Преко три четвртине убистава изврши се ватреним оружјем, што далеко надмашује светски просек. Парадоксално, оваква пракса насиља опстаје упркос импресивном напретку у погледу смањивања стопе сиромаштва, односно унапређивања образовања, здравствене заштите, и стандарда живота уопште.
Стопа убистава у Латинској Америци остаје висока у време када она опада на свим другим местима у свету. На регион који окупља свега 8% светског становништва отпада 33% светских убистава. Уколико ствари остану непромењене, очекује се да ће стопа убистава скочити са 21,5 на 100.000, колика је тренутно, на 35 на 100.000 до 2030. године. Седам држава се издваја по овом негативном тренду: Бразил, Колумбија, Ел Салвадор, Гватемала, Хондурас, Мексико, и Венецуела. На њих отпада једно од четири убиства у свету на годишњем нивоу.
Ни области погођене ратним разарањима не могу да се мере с наведеним показатељима. Између 2001. и 2014. године у Авганистану је страдало 26.000 цивила. У истом периоду, убијено је 67.000 становника Хондураса, који има свега једну трећину броја становника Авганистана. Бразил је у 2015. години пријавио број убистава једнак збирном броју смрти у сукобима у Авганистану, Ираку, и Сирији.
