Прочитај ми чланак

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА: Грчки анархисти који шаљу писма бомбе европским званичницима

0

У Атини поново звони на узбуну: у центру за слање писама поштом пронађено је осам пошиљки са експлозивом адресираних на међународне финансијске институције. Да ли се то појавила нова генерација терориста?

Еперти за безбедности при грчкој полицији, у понедељак (20.4.) касно увече, деактивирали су писма-бомбе и послали их на криминалистичку обраду у посебну лабораторију. Писма су била адресирана на шефа еврозоне Дајселблума, директора Европског механизма за стабилност (ЕСМ) Клауса Реглинга и међународне финансијске институције.

Анализе ће потрајати извесно време, јер полиција тражи отиске прстију и одговарајући ДНК-материјал, известила је грчка ТВ-станица Скаи, позивајући се на полицију.

Пошиљке са експлозивом биле су „истог типа“ као и писмо-бомба, које је прошле среде (15.4.) послато на адресу Министарства финансија у Берлину и које је препознато као сумњиво, а потом и деактивирано.

Слична пошиљка је наредног дана – у четвртак – послата и на седиште Међународног монетарног фонда у Париз. Једна службеница ММФ-а је, приликом отварања писма, повређена. Француски председник Франсоа Оланд то је назвао атентатом. Пошиљалац је била терористичка група „Завера ватрених ћелија“, која од 2008. године прети нападима.

Сматрало се да је та терористичка група искорењена и поражена, након што је протеклих година ухапшено 60 њених чланова и симпатизера. У међувремену се напади у име „Ватрене ћелије“ поново изводе. И све их је више. У октобру 2016. група је поставила бомбу пред кућу једне суткиње и означила то почетком плана „Немезис“, названог по богињи освете из старогрчке митологије. Та група је пошиљку са бомбом на адресу Министарства финансија у Берлину назвала другим делом плана „Немезис“.

„Требало би сачекати да починилац преузме одговорност, како бисмо дошли до информација о начину деловања и новим потенцијалним циљевима напада“, каже Мери Боси, професорка за међународну безбедност на Универзитету Пиреј. У Грчкој је стасала нова генерација терориста спремних на насиље. Њих додатно јача – очај људи због економске кризе.

То је разлика у односу на екстремно-левичарску терористичку организацију „17. новембар“, која је, у периоду од 1975. до 2000. године, у Грчкој убила 23-је људи и која је разбијена тек 2001. године. „Мете те терористичке организације биле су владајуће класе. Али нове терористичке групе сматрају да ни обични грађани нису недужни и без кривице, јер излазе на изборе, ништа не предузимају, праве аранжмане са државом и не усуђују да подигну устанак“, каже у разговору за ДW експерткиња за тероризам Мери Боси.

ОПРОШТАЈ ОД МАРКСИЗМА И ЛЕЊИНИЗМА

Грчкој полицији успело је да последњи ударац терористима зада 2014. године, када је у Атини ухапшен топ-терориста Никос Мациотис. Његова група под именом „Револуционарна борба“ је, како се сматра, учествовала у нападу на резиденцију немачког амбасадора у Атини 2013. године. Неразјашњен остаје покушај напада у атинском метроу пре пет година. Један будни возач је, током контролне шетње кроз вагоне, открио бомбу и у последњем тренутку алармирао полицију. Мери Боси критикује то што сви медији, било да су грчки или страни, терористе означавају као „екстремне левичаре“. „Те групе су раскрстиле са марксизмом и лењинизмом, оне се категорично дистанцирају чак и од левичарских идеја и заклињу се на верност – анархизму.“

Тешко је рећи какав утицај на њих имају теоретичари анархизма. „Њихова досадашња писма у којима су признавали одговорност за нападе, дају наслутити да они који су их писали имају површно знање и да не разумеју идеолошку позадину анархизма. Пре би се могло рећи да су потпали под популизам. У Грчкој никада није постојала школа мислилаца која се бавила анархизмом, за разлику од Немачке или Француске.“

Експерткиња за тероризам указује и да су самозване грчке „градске гериле“, у које спадају и „Ватрене ћелије“, у блиском контакту са својим истомишљеницима у свету: у Европи, Русији и Латинској Америци. Још није разјашњено да ли су они од њих добили некакаву техничку помоћ када су припремали најновије нападе бомбама сакривеним у поштанским пошиљкама и писмима. „Можда се у њиховим писменим порукама пронађе нешто што указује на то“, каже Мери Боси. ’Ватрене ћелије’ су, иначе, након неуспелог напада на Министарство финансија у Берлину, јер је тамошње обезбеђење уочило коверат са сумњивим садржајем, упутиле поруку коју су потписали са „другарски поздрави из Чилеа“.

СМИРИТИ СИТУАЦИЈУ

У првим реакцијама на писмо-бомбу које је послато у Берлин, грчки министар за заштиту грађана Никос Тоскас покушао је да смири ситуацију. „У пакетићу је била веома мала количина експлозива“, изјавио је он у једном ТВ-интервјуу. Из тог разлога, грчки контролори приликом слања пакета нису могли да открију да је пошиљка сумњива и опасна. Том су ипак успеле њихове француске и немачке колеге, по прихватању пошиљке.

Гротескно је што је као пошиљалац пакета наведен Адонис Георгијадис, бивши министар здравља. Он иначе данас продаје књиге патриотског садржаја и лично је омиљена мета екстремиста. Његова књижара на северу Атине непрестано је мета напада, можда и зато што Георгијадис и сам долази из десничарско-популистичког миљеа. То што је његово име на тај начин злоупотребљено, осудила је и владајућа левичарска странка Сириза.