Прочитај ми чланакСве су прилике да је за Балкан припремљено неколико сценарија, препуних безбедносних претњи. Циљеви су скривени, а у тој функцији су неконзистентне изјаве и потези политичких лидера, како позиције тако и опозиције. Медији су потпуно инструментализовани.
Дизајнирају се чланци у којима се о политичким противницима говори на неодмерен, погрдан начин. Опоненти се без икаквих доказа разапињу на стуб срама. Истина постаје лаж, а лаж се представља као једина истина. У употреби је прастара метода специјалног рата, која још од библијских времена даје резултат.
Док је Мојсије освајао Ханан победе је постизао захваљујући инсајдерима и информацијама које је добијао. Александар Македонски био је савршен у коришћењу ове методе. Она се навелико данас користи против Срба. Срби су одређени за губитнике, Србији не допуштају да постане битан фактор јер су Срби „мали Руси“, што је неопростиво. Стога се против Србије у циљу њене дисолуције воде дубинске обавештајне операције. Војводина, Рашка област и југ Србије су на највећем удару. За неоконе је операција Србија постала приоритет.
Поменуту операцију спроводе корпоративне обавештајне службе, њихови агенти су активни као пословни људи који нуде инвестиције, али у операцију су укључене и Западне владе. Оне контролишу медије у Србији, не само оне који слове као опозициони и прозападни, већ и друге, наводно патриотске дневне листове, електронске медије и портале. Анализа текстова, њихових наслова, садржаја и дизајна било ког Петраусовог медија или оног у којем већински удео има Шпигл, указује да су мајсторски избалансирани. У њима се Вучић дозирано критикује, али је то представа за масе, превара.
Опозиција се напада пласирањем безвредних, личних информација. Ствара се привид да је Вучић патриота који је испословао руске мигове за Србију. Наводни патриотски медији раде врло опасну ствар – призивају НАТО да овлада Балканом због руске претње и да што пре уђе у Босну и Херцеговину, Војводину, Рашку и Црну Гору. Помпа о оружју које је Вучић добио од Руса може пре у Србију да доведе НАТО него мигове који су још у Русији. Хрватска показује свој наводни страх од руског оружја у суседству, као што то раде и балтичке земље, а Вучић је споразум са НАТО верификовао у мери од 90%. Колики је БДП у Србији, али на основу показатеља из реалног сектора, велика је тајна. Непознаница је и чијим новцем се гради Београд на води.
Вучић је у страху да ће изгубити изборе. Молио је Столтенберга да смири Тачија у погледу формирања војске Косова док не прођу избори. Заузврат је обећао две ствари: признање Косова и да никада неће легализовати статус руске хуманитарне базе у Нишу. Уплашивши се изборног пораза, а чему би формирање војске Косова могло допринети, Вучић се чак сетио Резолуције УН 1244. Од када се Вучић почео „бринути“ за Републику Српску, на председника Српске Милорада Додика почели су напади са свих страна. Додик је изложен невиђеном удару, прети му се оптужницом за криминал, налази се на америчкој „црној листи“, а у основи су га осудили за вербални деликт. Сарајево је добило сигнал да је Вучић њихов, односно на линији Запада, и да му не праве проблеме.
Вучићев састанак са Меркеловом протекао је у знаку разговора о Косову, до којег је Немачкој стало много више него до Србије. Немачка води главну реч кад је Косово у питању, док је Британцима то право дато у Македонији и БиХ. Балкан је поново „буре барута“. Даљи развој ситуације зависи од сценарија који буде изабран. Балкан је, у суштини, експеримент.
Шта рећи о изборима у Србији? Све је представа за народ. Уочљива је матрица из ријалити програма – на начин близак естради опозиција је изабрала своје кандидате за председника Србије. Наредбодавац је наложио да се на изборима појави више опозиционих кандидата од којих већина нема апсолутно никаквих изгледа за други круг. Тако је Вучићу пут за председнички мандат прокрчен, јер његов пораз не жели ни Сорош, ни Трилатерала ни НАТО. Уосталом, зашто би? Наравно, Вучић није упознат са целом причом.
