Прочитај ми чланак

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ: Осим Чанка нико не сме против Русије

0

Не знам какву оцену ће два посматрача Руске думе дати изборном процесу у Србији, али Кремљ не мора да брине ко ће бити нови станар на Андрићевом венцу. Од 11 председничких кандидата само један хоће да протера „Гаспром” из НИС-а и уведе Србију у НАТО. Али, Ненад Чанак, који и сам зна да има само теоретске шансе да победи на изборима, у нечему је барем доследан. Већ неколико година понавља исто: „Руси, идите кући и вратите нам ’Нафтагас’.”

Ако изузмемо лидера ЛСВ-а, који не само што би најурио баћушке из панонске равнице већ би признао и Косово, остали председнички кандидати знају, ако мисле да ућаре који глас приде, да морају да кажу покоју лепу реч о мајчици Русији. То није ни чудо када последња истраживања показују све већи пад поверења у бриселску ЕУ, а пораст подршке Евроазијској унији.

Фото: mondo.rs

Хтели да признају или не, али Вучићева вечера са Меркеловом његовим главним такмацима сигурно је правила политичке зазубице. Српски премијер ипак зна да није довољно да га прими моћна канцеларка па да заврши посао у првом кругу. Зато је одлазак у Москву оставио за финиш кампање.

Шта би Вук Јеремић сада дао да Сергеј Лавров може да га загрли као некада када је био „председник света“. Али и власник слогана „Морамо боље“ у предизборним обећањима свира мелодију која годи Москви – тражи чак да се војна неутралност убаци у устав.

Поједини председнички кандидати нескривено и са оба ока намигују ка истоку. Шешељ усхићено поручује да се „Русија враћа на Балкан” и да само с њом можемо повратити Косово. Златиборац Милан Стаматовић тврди да су Меркелова, Блер, Брисел, Берлин и Вашингтон „највећи српски душмани“ и да морамо да се окренемо Евроазијској унији.

У сличном кључу да нам нема спаса ако не заиграмо казачок говори и вођа Слободарског покрета Мирослав Паровић, али и Коштуничин миљеник и московски ђак Александар Поповић. Најдаље је отишао Бошко Обрадовић. Да би бирачима показао да није далеко од кремаљских врата, лидер Двери је прошле недеље стигао и до Руске думе, али и свратио до Никите Михалкова. Иако га оскаровац није директно подржао, Обрадовић рачуна да му сликање са славним руским редитељем, који је добар Путинов и Кустуричин пријатељ, може донети додатне гласове.

Од одређивања према Русији у кампањи нису могли да побегну ни двојица Саша. Први, бивши омбудсман, који покушава да искочи из београдског „круга двојке”, на питање зашто није за увођење санкција Русији, у аланфордовском маниру каже: „Санкције се не уводе да нам не би нашкодило да их уведемо”. И Радуловић, упитан да ли је евроскептик или еврофанатик, поручује: „У неким стварима ЕУ је идеалан партнер, а не треба потценити ни односе са Русијом.”.

А шта просечан Србин осећа према Русима најбоље у кампањи, изгледа, препознаје Љубиша Прелетачевић Бели: „Словени смо, као да смо браћа од тетке, треба да се поштујемо и волимо.”