Пријавите се, нудимо вам редовну зараду, плаћен прековремени рад, одличне међуљудске односе, вредновање различитости и проширивање видика - овако често изгледају огласи српских послодаваца где они набрајају бројне компаративне предности рада код њих. Међутим, када их још једном прочитате, схватите да би све ове "бенефиције" по закону требало да се подразумевају. Зашто их послодавци нуде као да су закопано благо? Зато што је понашање приватника према радницима на тако ниском нивоу, да је и пука идеја о редовној плати, нажалост, за многе примамљива, а не очекивана опција.

Заузврат, они често траже „савршеног“ радника који, према вешто састављеној листи зна енглески, норвешки и кинески, има свега 25 година, али и пет година искуства у струци, индивидуалца који је уједно и тимски играч, поткованог програмерским знањем. Оглашивачи послова су, нажалост, упознати са начином на који конкуренција третира раднике, и на очај талентованих људи у беспарици. Чак и у најјачим секторима редовна плата је хит, а ако је уз њу и понуђен стални радни однос и плаћени трошкови превоза, ето премије.

Ни у ИТ (информационе технологије) индустрији, која важи за једну од перспективнијих, у Србији није подразумевана њена редовна исплата. Зашто би иначе послодавац продавцу ИТ производа као прву ствар обећао редовну плату.

– ИТ индустрија промовише се као јака, међутим то није у складу са реалном сликом, јер радна места су нестабилна у односу на друге фирме – каже економиста Мирослав Здравковић.

На професионалцима у свету софтвера лежи и велика одговорност, према потпредседнику Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душку Вуковићу. Он сматра да би требало баш на основу много бољих услова да подижу ниво зарада у свом сектору који је конкурентан и тражен, а не да се задовољавају условима слабијих.

– Сматрамо да је ИТ у замаху, да ту релативно брзо људи могу да у односу на стања и компетенције пронађу своје радно место. Поредећи га са домаћим, развијенији је у односу на друге секторе, али далеко је од Европе и Америке, где су више зараде и много бољи услови – сматра Вуковић.

Како додаје, редовна зарада је у сваком послу апсолутно подразумевана, и спада у одредбе Закона о раду, а њено истицање произлази из чињенице да има нецивилизацијских и друштвено неодговорних послодаваца.

Столару у Нишу понуђено је „радно време од 8 до 17 сати, 5 дана у недељи“, што, дакле, износи 45 сати рада недељно, док Закон о раду (Члан 51) каже да је пуно радно време 40 сати, те пошто прековремени рад није бесплатан, фирма напомиње и да ће га плаћати.

– Пре свега се подразумева да радници мају право на редовно радно време, не дуже од дозвољеног или по потреби, а то се навелико крши. Такође, 40 сати је радна недеља, имате право на дневне, недељне и месечне годишње одморе, сваки радник треба да има редовне здравствене прегледе, поготово на ризичним пословима – закључује Вуковић.

Поред редовне плате, нуде још и…

Осим подразумеваних законских одредби којима се послодавци међусобно надмећу за амбициозне раднике, ово су неки од лепо замотаних понуда које би требало да изгледају као великодушни поклон, али у демократски уређеним друштвима оно би већ требало да припада свима:

„Одлични међуљудски односи“ – оглас за кућног техничара у Нишу

„Отвореност за васе идеје, радна атмосфера у којој се вреднује и подстиче различитост“ – оглас за радника у једној банци у Београду

„Рад у занимљивим и повољним условима, могућност напредовања и проширивања видика“ – оглас за ХР асистента у Новом Саду

Извор: blic.rs

Ознаке: огласи, плата, посао, послодавци, радно време