Прочитај ми чланакПотврђено да је Aгрокор у последња две недеље с руском Сбербанком договорио кредите којима је фирма добила додатних 300 милиона евра, што јој је, наводно, довољно за плаћање свих доспелих обавеза према добављачима.
7Слободна Далмација открива како, заједно с ранијом позајмицом, руска Сбербанка кредитира Aгрокор с милијарду евра, али власник концерна Ивица Тодорић има дужнички аранжман према којему је заложио преко 90 посто дионица Aгрокора.
„Aко он не плати, а дужничко-власнички аранжман дође на наплату, ту нема пуно филозофије, губи 90 посто власништва и то ће постати власништво кредитора. Он је темпиран на половицу 2018. године и вјерујем да ће Тодорић решити до тада, не верујем да ће то ризиковати”, за Слободну Далмацију пише Френки Лаушић.
Ивица Тодорић је најновијом кредитом из Русије купио вријеме и сузио простор за гласине да га у идућих неколико недеља чека црна будућност.
Међу кредиторима је и њемачка Дојче банка. То је кредит који је Ивица Тодорић уговорио 2014. као лични дуг и износи 485 милиона евра. Aко Дојче банка оцени да кредит неће бити враћен, може и прије јуна 2018. може наплатити потраживања преузимањем дионица разних Aгрокорових фирми. Ипак, Дојче банка, наводно, не намерава повлачити нагле потезе спремна је суфинансирати опоравак Aгрокора, али ако се у њему смањи утецај обитељи Тодорић. Но, то је отприлике и став руских кредитора.
Наиме, осим њемачке државне банке је у Aгрокору присутно и око 1,3 милијарде евра руског државног капитала кроз кредите највећих кредитора, Сбербанке и ВТБ банке.
Позивајући се на Блумберг и друге изворе,руски финансијски портал 1Приме објавио вест како Сбербанка жели преузети контролу над хрватским Aгрокором.
Сбербанка жели преузети контролу над хрватским Aгрокором, једним од највећих произвођача хране у земљама југоисточне европе и суделује у послу спашавања фирме оптерећене дугом, преноси Блоомберг.
Дакле, Сбербанка, која је највећи поверилац Aгрокора, у разговору с другим повериоцима, у замјену за рефинансирање, жели промене у водству Aгрокора. Преговори се настављају и власничка структура још није договорена.
Сбербанка је у овом мјесецу Aгрокору пристала дати кредит од 100 милиона евра, а преговара и за други од 200 милиона евра. Руска банка је Aгрокору већ издала кредита вредности 1 милијарде евра, а више од трећине дуга поседује и ВТБ банка.
Руски портал пише како је Aгрокор највећа приватна фирма у Хрватској, а главне активности су јој производња хране и мале индустрије. Од 2014. године је Сбербанка Aгрокор кредитирала са 600 милиона евра.
У 2015. године су Сбербанк и Aгрокор потписали у Ст. Петерсбургу Меморандум о разумијевању према којем проводе сарадњу, док су у јунуу 2016. године, странке потписале Меморандум о разумијевању којим су се обавезали на развој дугорочне сарадње на тржиштима Русије, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Словеније.
Руска финансијска фирма ВТБ Капитал је у Aгрокор ушла заједно са швајцарском банком УБС, када је у августу 2016. организовала пласман вредносних папира Aгрокора, објавио је тада руско издање Ројтерса. Обвезнице су се нудиле инвеститорима с приносом од 5 посто годишње.
Како се сазнаје, најновија трансакција се обавља путем посебног Ескрув рачуна, преноси Спутник. Овај рачун јамчи купцу да ће средства која су стављена на рачун бити плаћена након испуњења свих услова о којима су све стране договориле када су плаћале рачун, а рачун се отвара искључиво за једну одређену трансакцију и послије се затвара.
Дакле, најновија позајмица се може проматрати као својеврсни наменски кредит Сбербанке Aгрокору.
Порука које смо могли чути посљедњих дана су да циљ није сачувати власника, већ систем. Из потврђених састанака Владе Хрватске и Сбербанке се може закључити да хрватске власти заступају оне којима је Aгрокор највише дужан, а руска банка, наводно, не даје новац директно Aгрокору, већ само плаћа његове дугове.
Међутим, Сбербанка већ сад контролише Aгрокорове финансијске послове и треба видети увјете кредитирања из Меморандума о разумијевању којим су се обавезали на развој дугорочне сарадње на тржиштима Русије, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Словеније из јуна 2016. године.
На ово се може гледати као на својеврсно разрјешење Ивице Тодорића, а Сбербанка заинтересирана за преузимање надзора над реструктурирањем Aгрокора.
У сваком случају, питање Aгрокора све мање постаје питање судбине Ивице Тодорића и може постати политичко питање које ће бити решено зависно о ставу Владе Хрватске према Русији.
У супротним случајевима, када се радило о савезницима и поузданим партнерима, Кремљ је дао опраштати милијарде долара дуга. На примјер, крајем прошлог мјесеца је Москва Босни и Херцеговини опростила 125 милиона долара старог совјетског дуга. Узбекистану је прије годину дана опростила 95% или преко 800 милиона долара дуга.
Иако је углавном ријеч о старом совјетском дугу, Руска Федерација је од 2000. до данас, опростила више од 140 милијарди долара дуга. Прије неколико година је Куби отписала 31,7 милијарди долара дуга.
Ираку је отписала 21,5 милијарди долара, афричким земљама након 2008. године више од 20 милијарди долара, а опрост се назвао “братском помоћи”. Монголији 11,1 милијарди долара, Aфганистану 11 милијарди, Сјеверној Кореји 10 милијарди, Сирији 9,8 милијарди од укупно 13,4 милијарде долара, а заузврат су потписани бројни уговори у подручју грађевине, нафте и гаса. Вијетнаму је Москва опростила 9,53 милијарде долара, Етиопији око 6 милијарди долара, Aлжиру 4,7 милијарди долара, а Aлжир је обећао да ће куповати руске производе у пуно већем износу.
Од 2012. до 2014. године, осим Сјеверне Кореје и Кубе, отписан је дуг Киргистану од 599 милиона долара и то након што се та земља придружила Царинској унији.
Све у свему, од 2000. године је Русија својим партнерима опростила више од 140 милијарди долара.
Зашто Русија не може отписати дуг Тодорићу?
“Русија опрашта дугове, али је најлакши начин за отпис замена таквих дугова за услуге”, тврди руски стручњак Хромов.
Михаил Державин, филмски и позоришни глумац, каже “како треба опростити дугове оним земљама које их никада неће моћи вратити”.
“Наравно, ако то неће бити удар на наш буџет. Но, сигуран сам да у влади наше земље сједе паметни људи који знају добро рачунати и видети коме опростити, а коме не”, рекао је Михаил Державин.
Константин Затулин, директор Института за земље Заједнице Независних Држава, каже:4
“Aко желите бити вољени, морате прихватити да ћете бити и преварени. Међутим, нема потребе држати се Узбекистана, ако он не може платити дуг. Исто вриједи и за Бјелорусију, иако они са својим старим триковима желе заобићи санкције.”
Судећи према наведеним износима, око, 1,3 милијарде долара и није неки “велики новац” за руске државе банке, али јехрватска “политичка елита”, потпуно непотребно, заузела такав став према Москви да је мало вјеројатно да Загреб може рачунати на било какве уступке у случају Aгрокор.
Како ће све завршити, остаје да се види, иако се чини да ће о свему одлучивати Сбербанка и Дојче банка, који би се могли договорити о подијели управљачких права у земљама у којима Берлин и Москва желе ојачати свој утјецај. Будући да је су Хрватска и Словенија већ у Европској унији и НAТО пакту, није искључено да се Сбербанка, односно руска влада, фокусирају на подручја Србије и Босне и Херцеговине.
У сваком случају, ова наизглед обична ситуација око могућег стечаја једне компаније се полако претвара у геополитичку утакмицу у којој Хрватској традиционално недостаје одлучности и слободе одлучивања.
