Прочитај ми чланакСАД и ЕУ свакако неће да дозволити да њихов "труд" на Балкану у последњих 25 година тек тако падне у воду, па ће радије гурнути регион чак и у хаос него да допусте неком другом, кога они сматрају геополитичким противником, као што је Русија, да профитира.
Поклонили су им оно што нису могли да отму, отели су све оно што нису могли да купе, остала је само душа, то једино Запад не поседује, не само у Србији, већ и на Балкану.
Дабоме, неки би им радо и душу поклонили, ако су одоцнили да је продају.
Међутим, већински на овом трусном полуострву једино чињенице и душа пркосе евроатлантским неоимператорима. И свима онима који се јеже кад читају овакву конструкцију речи и мисли.
Од колевке до Брисела
Да није глобално успешног руског феномена „Маше и Медведа“, и децу не би подизали.
Овако, барем у вртићима и првим разредима школе могу да буду прави српски кликераши, и буквално и метафорично.
Већ после тога, на факултету, сачека их европска „Болоња“.
„Ломоносов“ нико ни (не сме) да помене јер би то био утицај руског императорског медведа.
О утицају болоњског процеса образовања пак најбоље говори да се сви који желе добро својој и туђој деци, од увођења овог система пре више од деценије па до данас, сете социјалистичког образовног реформатора Стипе Шувара и да га, ма колико му ономад замерали, праве од блата.
После факултета, дође војска… Ма каква војска кад је „Србија опредељена за мир“, те је уведена професионализација, на основу споразума са ЕУ, рационализација, и западна реформација система одбране.
Руско оружје и Западни, да не кажемо НАТО, стандарди
Тако спремљен за живот, млад човек у Србији пожели да иде онде где му доминантни западни и прозападни медији, невладине организације и понеке државне институције константно понављају да треба да иде и да треба баш то да жели.
Радо иде Србин у ЕУ, као и цео Балкан и на њему старе или нове распарчавањем настале (зависне) државе.
Номенклатуре у њима „пут у ЕУ“ понављају као мантру.
На нивоу националне издаје сматра се и помињање евроазијске, треба ли рећи економске, уније. Изгледа да само новац са Истока има боју и нацију.
Кад смо код финансија, и фискална и монетарна политика условљене су „западним партнерима“, споразумима са ММФ-ом и Светском банком, у вец́ини (балканских) држава.
Крокодилске сузе
На све то, последњих година вриштеће учестало траје тренд плашења Русијом.
Колико би нарицали и „средстава издвајали“ да на Балкану не поседују све што поседују и да Русија овде стварно има утицај и моћ какву јој, из сопствене немоћи, приписују?
Готово да нема дана да неки западни ћата, дипломата, па чак и високи званичник не „упозори на растући утицај Русије“ на простору некадашње Југославије.
О домаћим добровољцима или уцењеним чаушима и да не говоримо.
Тако дневни листови откривају „шта се то крије иза војних вежби Србије и Русије, траже свом уху милозвучне одговоре на питање зашто је Путину Србија на мети?“, обзнањујуће истине о томе да Русија жели да заустави ширење ЕУ, па прецизирају и на који начин то ради…
Ватрена линија не сме пасти
Велика Британија, доцније Америка, а сад то групно крстимо као Запад, нису се током историје никад либили да покажу несклоност према Србији и да је уцењују у различитим периодима, под различитим околностима и за време различитих државних уређења, партија на власти и имена властодржаца.
Балкан је, говоре анализе озбиљних хроничара геополитике, у америчкој спољнополитичкој доктрини означен као ватрена линија, односно као простор преко којег треба вршити даљи притисак на Русију.
Већ смо раније писали да су постојала три процеса Запада који су активирани одмах после „Дејтона“, и сва три су била антисрпска, а уједно и антируска.
Први је подршка отцепљењу Космета, која је изведена преко терористичке Ослободилачке војске Косова.
Други је подршка отцепљењу Црне Горе, која је изведена преко Мила Ђукановића.
Трећи процес јесте подршка слабљењу Републике Српске и њено евентуално укидање, која (досад) није изведена.
Да Запад има монопол над свим процесима који се тичу бивше Југославије од пада Берлинског зида практично, сагласан је и политиколог Александар Павић, који за Спутњик тврди да је Западни пројекат око Југославије пропао и данас је само пример као не треба радити.
Ружна прошлост монополисте
– Они су искључиво одговорни за све што се дешавало, а најгори је рат и разбијање вишенационалне и релативно просперитетне земље. Ту Русија апсолутно није имала никаквог удела јер је и сама пролазила кроз распад Совјетског Савеза, а потом је десетак година била на коленима – напомиње Павић за Спутњик.
Прекршена је повеља УН и потпуно је раскинуто са послератним међународним поретком једностраним признањем сецесије унутар Југославије, набраја Павић потезе Запада од пре 25 година, потом су потпиривали рат, уводили санкције, радикализовали политички живот и најзад извршили агресију.
– На крају смо имали постпетооктобарски период, где је искључиво Запад практично креирао политику снага које су дошле на власт и поставио и политичка, и економска и међународна правила игре све до кризе 2008, која је опет са Запада узрокована – наводи Павић.
