Прочитај ми чланакАко би холандски десничар Герт Вилдерс тражио кривца за лош резултат своје странке на изборима, први избор пао би на Реџепа Тајипа Ердогана и Доналда Трампа.
Такав став изнео је ванбредни професор Утрехтског универзитета Матијас Руђин који проучава успон радикалних популистичких партија, а то кажу и други холандски политички стручњаци.
Ердоганов дипломатски сукоб с Холандијом који је ескалирао током викенда, омогућио је холандском премијеру Марку Рутеу да се представи као чврст државник уочи гласања, рекао је данас Руђин.
Такође, хаотични први дани Трампа у Белој кући били су знак потенцијалним бирачима деснчара Вилдерса да долазак популиста на власт може да значи и почетак превирања, додао је холандски стручњак.
Ипак, највише гласова Вилдерсу можда су однели холандски политичари који су изјавама и понашањем задирали у његов екстремно десни простор политичког спектра.
На изборима за доњи дом холандског парламента са 150 места Вилдерсова Слободарска партија (ПВВ) освојила је 13 одсто гласова. То им је обезбедило 20 мандата и друго место, иза конзервативне Рутеове Народне партије за слободу и демократију (ВВД), која је добила 21 одсто гласова и 33 мандата.
То значи да ће Руте готово извесно водити и наредну владу Холандије.
Истраживања су давала Вилдерсу 21 одсто подршке средином децембра пре него што је његов рејтинг почео да бележи константан пад.
Аналитичари се слажу да је Руте ојачао у кључним последњим данима кампање када је изазвао драстично погоршање дипломатских односа с Турском. Руте је забранио турским министрима да говоре у Холандији на скуповима подршке уставним променама на предстојећем референдуму којима се проширују Ердоганова овлашћења.
Турском министру спољних послова Мевлуту Чавушоглуу није дозвољено да слети у Холандију у суботу, а турској министарки за породицу Фатми Бетул Сајан није дозвољено да уђе у конзулат Турске у Ротердаму, после чега је протерана у Немачку.
Руђин је рекао да је то била велика прилика да се Руте „представи као чврст вођа, као неко ко заиста води рачуна о холандском поносу“, што је било „веома значајно многим потенцијалним Вилдерсовим бирачима“.
Политиколог с амстердамског Слободног универзитета Андре Кроувел се сложио и рекао да је та ситуација „заиста помогла Марку Рутеу да оствари велику предност у односу на Вилдерса“.
Ипак, у време избијања кризе између Холандије и Турске Вилдерсов рејтинг већ је био у паду, а чињеница да га често називају „холандски Доналд Трамп“ додатно му је одмогла после конфузног почетка Трамповог мандата.
Можда је и Руте наштетио Вилдерсу рекавши пре избора да са његовом странком није могућа постизборна коалиција, чиме је можда навео потенцијалне бираче ПВВ-а да помисле да је глас за Вилдерса узалудан.
Упркос разочаравајућем резултату, лидер холандске крајње деснице био је оптимистичан пошто је његова странка освојила пет мандата више него на прошлим изборима.
„Били смо трећа највећа партија у Холандији. Сада смо други по снази. Следећи пут бићемо први“, написао је Вилдерс на Твитеру.
