Прочитај ми чланак

ПРИЧА О ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ БИО СИМБОЛ БЕОГРАДА: Могао је све, али није хтео

0

Улица на којој сам одрастао била је велики универзитет… Имао сам 50 хиљада познаника и ниједног пријатеља… Једно од течних камена спотицања у мом животу било је пиће, али се не жалим. То је био мој избор… Узео сам од живота оно најгоре, а дао му оно најбоље… Живим онако како би сви други волели, али не смеју. Сад се, ипак, нико не би мењао са мном – само су неки од цитата Душана Прелевића Прелета којима је описао свој бурни боемски живот.

Почео је као спортиста, па се „пребацио“ на музику, онда прешао у позориште, да би се на крају његови текстови почели појављивати у готово свим новинама. Управо можда због великог броја талената које је поседовао је успео да завири у сферу интересовања готово сваког човека – Преле је био онај којег разуме и пијанац који размишља како да се оправда жени и уморни музичар и нервозни таксиста и љута домаћица која чека оног пијанца и студент без перспективе и студент са перспективом. Они су разумели њега, јер је он, ваљда једини, разумео њих. Други су удисали канцеларијски дим, а он је удисао Београд, цео, својим боемским плућима и уживао у сваком уздаху. Зато је, ваљда, и постао симбол престонице, али не само то – постао је и симбол духа једног времена.

Преле је био казнена експедиција. Прзница, изазивач туча, пијанац, човек који се тетурао од стола до стола, али врхунски уметник, Преле је исписивао своју личну легенду. И многи су, што савременици, што они који су дошли после, покушали да га опишу, објасне, дочарају. И сви су стали на једној речи, јединој која то може учинити: “Преле”. Другог описа нема.

Управо због тога је један од ретних људи у чију славу су снимљени филм и песма. Управо један од аутора песме, Боре из ТХЦФ објашњава за наш сајт зашто су снимили песму о Прелету која се зове „Живот није само један“:

-За почетак Преле је био наш комшија и ми на њега никад нисмо гледали као други јер смо као деца имали тај добар и готиван комшијски однос. Он је имао фазон да нас пошаље по пљуге и баци 20 марака у то време и каже задржите кусур. Цигаре коштају 5, нама остане 15 а родитељима плата марку у то време, шоу. Песму смо му посветили управо из тог разлога што је он био део нашег одрастања тих деведесетих година и лепо сећање на тај период. Песму смо објавили на албуму Мајмун идзуо 2009. године, две године након његове смрти. Иначе песма је рађена у време када је сниман документарац о њему „У реду, победио сам“ на ком смо ми такође учествовали.

Такође, Боре објашњава и да је он био симбол Београда који више не постоји и да су зато његови цитати данас популарнији и актуелнији него када их је Преле изговарао.

-Он јесте симбол београдсих улица. Он је заправо био оно што је Гага Николић сјајно глумио у својим филмским улогама где је играо београдске мангупе, то је дефиниција правог шмекера. Али то је позитивна страна која је свима нама драга, али имао је и ону мрачну, то сад већ сви знају и цитирају га баш због тога што такви људи више не постоје и никада неће више јер нема тог специфичног окружења у ком је он растао, одавно су дошла друга времена и друга правила на београдским улицама. Људи га цитирају јер замишљају неко романтично време, а у ствари то је један тежак живот, тешко пиће, ко што Преле каже „пиће иде само уз пиће“.