Прочитај ми чланак

ПРЕСЕДНИЧКИ КАНДИДАТИ НЕ ПОМИЊУ КОСОВО: Да ли значи да је КиМ за њих иностранство?

0

Од 1999. године и потписивања Кумановског споразума Космет је увек био једна од главна тема пред сваке изборе. Пред ове изборе ситуација се променила, кандидати за председника Србије скоро да и не помињу Космет.

Да је режим Александра Вучића одавно дигао руке од Косова и Метохије јасно је као дан. Потписивањем Бриселског споразума, давањем позивног броја и још многим делима владајући режим је признао независност Космета, сада је још остало да избаце из Устава преамбулу о Косову и Метохији као саставном делу Србије и заврше започето.

Грађанска Србија која има представнике у  Саши Јанковићу, Вуку Јеремићу, Саши Радуловићу за Косово и Метохију никада није ни марила. Њихови бирачи Космет сматрају теретом и јако досадном причом па је и јасно зашто ови кандидати не обраћају пажњу на Космет. Понекад помену овај део наше територије али то је занемарљиво.

Љубиша Прелетачевић Бели је посебна прича. Он не износи своје ставове и комплетна кампања му се базира на исмевању великог вође и његових поданика. Од њега се не може чути ништа ни о Републици Српској, ни о економији, ни о било чему па тако ни о Космету. Једноставно Бели нема план и програм.

Војиславу Шешељу увек су била пуна уста Србије са границама Карловац – Карлобаг – Огулин – Вировитице. У последње време не само да ретко помиње те границе и ту идеју, већ заборавља и на Косово и Метохију. 

Двери још колико толико помену Косово и Метохију али ни они се не базирају на тој причи. Двери не могу да дођу до простора у медијима па се њихов глас и не може чути. Јасно је да се Двери базирају на другим горућим прблемима.

Једино је председнички кандидат и председник општине Чајетине у председничкој кампањи био конкретан када је у питању јужна српска покрајина. Он је захтевао oд државног врха Србије да преговори о КиМ буду премештени из непријатељске престонице ЕУ,  Брисела, у седишту Уједињених нациа у Њујорку.

Све ово наводи на питање да ли је Косово и Метохија завршена прича и да ли је поред политичара и народ дигао руке од овог дела Србије? Да ли ово значи да смо се помирили са губитком наше колевке и да ли ово значи да се за њу нећемо борити?