Прочитај ми чланак

Срби, чека вас сигуран посао и плата од 1.000 ЕУР

0

Београд -- Грађевинске фирме у Србији имају све више посла, а вредност радова на којима могу да раде домаћи неимари у наредне две године је 970 милиона евра.

Посла ће бити, али школованих зидара, тесара, армирача, керамичара, водоинсталатера све је мање у Србији.

Thinkstock

Интересовање за упис у грађевинске школе изузетно је мало.

У целој Србији ове године је уписано само 10 зидара, осам тесара и четири армирача, а последњих неколико година за водоинсталатера није се пријавио ниједан ученик.

Директорка Грађевинске школе Београд Драгана Радовановић каже да је та школа једина у Србији која школује дефицитарна грађевинска занимања – зидаре, тесаре, армираче.

Тесар је више од занатлије, то су уметници, сматра председник Удружења геодетских и грађевинских школа Србије Станко Матић, подсећајући да добар тесар у Србији данас има плату и више од 1.000 евра.

„Школованих водоинсталатера у Србији ускоро више неће бити, јер је последњи код нас завршио школу пре три године. Већ 10 година нема стаклорезаца и каменорезаца, нема заинтересованих ученика за те смерове“, рекла је Радовановићева за Тањуг.

Она каже да их грађевинске фирме стално зову и траже зидаре, тесаре, армираче. У овом моменту привреда тражи 26 тесара, а из школских клупа у јуну изаћи ће само три тесара.

За то што је мало интересовање ученика за мајсторска занимања, Радовановићева каже да су „највећи проблем родитељи“ који децу усмеравају на четворогодишња занимања.

„Можда треба мало више да се промовишу та занимања, пошто је очигледно да потреба постоји у привреди. Родитељи сматрају да су то тешки послови, те је због тога мало интересовање ученика“, каже Радовановићева и додаје да се у њиховој школи на те смерове углавном уписују деца која долазе из унутрашњости.

Како каже, сви ученици по завршетку школовања имају могућност одмах да почну да раде и то за пристојне плате, те је као пример навела ученика који је почео да ради у Енергопројекту и са трећим степеном има плату колика је њена плата као директора школе.

Радовановићева каже да је направљен позитиван, мали корак прошле године када је Министарство просвете ограничило да се у четворогодишње школе могу уписати само они који на малој матури остваре минимум 50 бодова.

Тако је Грађевинска школа Београд прошле и претпрошле школске године уписала четири, односно пет ученика, да би ове године у школске клупе село десет будућих зидара.

Слично је и са тесарима, прошле и претпрошле године уписана су четири, односно три ученика на тај смер, да би ове године било уписано двапут више.

Председник Удружења геодетских и грађевинских школа Србије Станко Матић каже да се грађевинска индустрија полако покреће у Србији, да ничу нова градилишта, али да ће Србија имати проблем са радном снагом.

Позитиван помак очекује од политике Министарства просвете и увођења дуалног образовања, те очекује да ће се у наредном периоду на дефицитарна грађевинска занимања уписивати много више ученика.

То што се данас многи преквалификују за грађевинске раднике је, како каже, двоструки трошак за државу која плаћа школовање ученика, а затим и преквалификацију јер не могу да нађу посао у струци.

И председник Удружења геодетских и грађевинских школа Србије Станко Матић каже да су за одабир средње школе кључни родитељи, који децу усмеравају начетворогодишње школе, а не на занате, да „седе у канцеларији, да не буду на градилишту“.

„То је филозофија која више нема смисла. Најважније је када заврше школу да могу одмах да се запосле и од тог посла да живе, а не да буду на грбачи родитеља наредних пет до десет година“, каже Матић.

Данас је све више људи на градилиштима који су завршили неку другу школу, а силом прилика доспели су на грађевину. Можда је то један од разлога зашто се највише повреда на раду дешава баш на градилиштима.