Прочитај ми чланакПотребно је молити се не само када се осећамо расположени за молитву него и када немамо тежње, ни наклоности за молитву, када нас лењост, сан, заборав и остало удаљују од молитве.
Добро запамтите ове речи патријарха Павла, јер мудрост која извире из сваке његове реченице оплемењује душу. Његове беседе о значају молитве сламка су спаса за сваког верника, нарочито када се нађе у тешкој животној ситуацији.
– Молитва је уздизање ума и срца Богу. Њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, божанска одећа, која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег – ђавола.
Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу, ни на земљи. Молитва је просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину – говорио је патријарх.
Ноћ је, како је он беседио, најприкладнија за усамљену молитву, јер је она тада двоструко снажнија.
– Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини, из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат божја умножава ради духовне помоћи.
Патријарх Павле посебно је истицао да је много боље да се молитве читају из молитвеника него да се говоре напамет.
– Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи не бежи лако на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати, колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо. У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила – саветовао је он и додао:
– У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.
Кратке молитве у свакој прилици
Патријарх Павле цитирао је светог апостола који је рекао: „Непрестано молите се да не паднете у напаст.“ – Непрестана молитва састоји се у томе не само да се ми свагда молимо већ стално Бога да се сећамо и осећамо га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше.
Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са: „Боже, помози! Господе, благослови!“, а на крају са: „Слава ти, Господе! Благодарим ти, Боже!“ У изненадним неприликама, каквом било искушењу: „Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, сине божји, помилуј ме грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!“
