Хајдуци од партизана прешли у усташе

3

Међу навијачима Хајдука дошло је до смене генерација, вође навијача постали су клинци рођени после рата и сад тај „хендикеп“ настоје да надокнаде ширењем шовинизма. То је чисто лудило које се наслања на један десни екстремизам који је добио свој замах у Хрватској у време Карамаркове владе, каже Саша Косановић, новинар и навијач сплитског Хајдука.

Усташки испади у Хрватској одавно нису вест, али кад је реч о последњем, новост је да се десио на стадиону сплитског Хајдука и то за време „јадранског дербија“ против Ријеке. Овај пут, мета националистичког оргијања нису били само Срби, него и Бошњаци.

Укратко, међу 15.642 гледалаца на Пољуду нашла се и повећа група навијача Хајдука (окупљена у групи „Торцида“), која је уочи дуела на ком нису играли српски тимови, скандирала „Уби Србина!“

Утакмица је у два наврата прекинута због нереда навијача.

Кратка историја ужаса

Први пут прекинута је у 56. минуту због бакљаде навијача, а затим и у 90. минуту пошто је један маскирани навијач Хајдука утрчао у терен и са шипком кренуо према судији Марију Зебецу. Судија је брзо побегао и прекинуо утакмицу, навијач се неометан шетао по атлетској стази и испред северне трибине, а затим је интервенисала полиција и извела га.

У 75. минуту навијачи Хајдука су истакли транспарент са натписом „Авионе плаћа клуб, бусеве жупанија, а бродове и образ ваша ријечка џамија“, којим се алудирало на долазак навијача бродом из Ријеке у Сплит.

На тај транспарент навијачи Ријеке, који су били смештени на јужној трибини, узвратили су повицима: „Ви сте Титови, Тито је ваш“.

Такође, навијачи Хајдука су поводом доласка навијача Ријеке бродом истакли транспарент на коме је на ћирилици писало: „Морем плови једна мала барка“, алудирајући на четничку песму.

За време утакмице чули су се и повици „За дом спремни“, али дуел због тога није био прекинут.

Нови талас десничарења

Оно што је интересантно у целој причи је да су и Хајдук и Ријека увек важили за (про)југословенске клубове у којима су током бивше Југославије врхунске каријере изградили бројни Срби и Бошњаци.

Један од њих, Зоран Симовић, бивши голман Хајдука и репрезентације Југославије рекао је за Спутњик да му је жао што се то дешава у граду где још има бројне пријатеље и где се добро проведе кад дође у посету.

Новинар хрватских „Новости“ Саша Косановић, који иако живи у Загребу, неколико пута годишње иде на Пољуд да би гледао Хајдукове утакмице, каже за Спутњик да је национализам на том стадиону деведесетих година био видљив, што је тад било логично због рата.

Он додаје да је још осамдесетих година „Торцида“ врло често испољавала национализам и подсећа на паљење југословенске заставе током утакмице против Партизана, тако да је национализму у време Југославије „увек било место на трибинама“.

„Треба признати да на северу Пољуда до пре две до три године није било усташког поздрава: ’За дом спремни‘ и није се десничарило на тај радикалан начин. Провоцирали су се, наравно, противници, али скандирање ’Убиј србина!‘ или ’За дом спремни‘ није било видљиво и тек се појавило у неколико последњих година. За оне који прате ту навијачку сцену, познато је да је још владала екипа која је била у четрдесетим годинама и који су покушавали, иако су прошли рат, да ову радикалну десницу, већином клинце од 20 и нешто година држати под контролом“, каже Косановић.

Улога Карамарка у васпитавању младих усташа

Међутим, биологија је учинила своје, додаје он, и после смрти вође „Торциде“ Жана Ојданића долази до десног скретања и све што видимо на трибинама је последица преузимања те навијачке групе од једне млађе генерације, рођене за време рата или мало после њега, „попут балавца који се појавио на утакмици против Ријеке са нацистичким симболом на прсима, а рођен је 1995.“

„То је она генерација која је заправо несрећна јер није стигла учествовати у рату и сада тај хендикеп, како га они зову, настоје надокнадити ширењем шовинизма према другим расама, нацијама али и према другим регијама унутар исте заједнице. Дакле, то је једно чисто лудило које се наслања на десни екстремизам који је добио свој замах у Хрватској у време Карамаркове владе“, истиче Косановић.

Он подсећа да је недавно председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић била на фудбалској утакмици у Осијеку на којој се скандирало „За дом спремни“, а да је после изјавила да такве узвике није чула.

Косановић додаје да се након претњи УЕФА и ФИФА избацивањем хрватске репрезентације из међународних такмичења нешто мало променило набоље, али не „зато што се дошло до неке свести“ већ због страха од казни.

„Срамота се наставља, а хрватска политика својим неодлучним реаговањем на те појаве даје легитимитет хулиганима на трибинама“, сматра Косановић, који је пре годину дана добио отказ на ХРТ-у због рада на документарном филму „15 минута масакра у Двору“.

Није Сплит „Вело мисто“

Један од најстаријих и најпопуларнијих клубова бивше Југославије, Хајдук из Сплита, тим је са партизанском прошлошћу, а једна од најславнијих епизода везана је за 1941. годину, кад је читав тим отишао у партизане на Вис да би три године касније одиграо пријатељску утакмицу против савезника.

На питање како су навијачи Хајдука, који је био партизански тим, у међувремену постали „усташе“, саговорник Спутњика одговара питањем: Како навијачи Звезде или Партизана могу бити четници?

Према његовим речима, живимо у времену парадокса у којем би нас „једино могло зачудити да навијачи Приштине почну славити цара Лазара. У времену апсурда, додаје он, образовање и политичка ситуација у последњих двадесет година погоршали су стање на трибинама.

„Међутим, ја не верујем да су трибине огледало друштва. Постоје људи, а видим то и по реакцијама у Хрватској, који се згражавају на такве појаве у Сплиту. Сплит, наравно, нема никакве везе са оним градом из седамдесетих и осамдесетих година, кад су многи играчи играли за Хајдук без икаквих проблема. Пуно је воде протекло испод разних мостова и више немамо права ичему се чудити, па ни томе да су Хајдукови навијачи екстремни десничари“, каже Косановић.

Како Ријечани лече комплексе

И навијачи Ријеке у бившој Југославији нису били склони национализму, али су се у међувремену, радикализовали.

Ствар са Ријеком је много комплекснија, оцењује Косановић јер се ријечка „Армада“ осамдесетих година огрешила о националисте који навијају за Хајдук „сарадњом са Србима“.

У финалу купа маршала Тита, 1987. кад је Хајдук освојио куп у Београду у утакмици против Ријеке, Ријечани су навијали против Хајдука, заједно са „делијама“, због чега им је налепљен печат „антихрватства“.

„Оно што је је посебно бизарно ја да се у једној толерантној, мултикултурној средини као што је Ријека, са трибина чују екстремистичке поруке, само зато што ти клинци покушавају комплекс хрватства надокнадити великим усташијањем по трибинама и доказати ’Бед блу бојсима‘ и ’Торциди‘ да су они заправо још већи Хрвати“, каже Косановић.

Он подсећа да су навијачи Ријеке пре неколико година вређали голмана Србина који је бранио за њихов тим, иако је био један од најбољих у последњих 20 година.

  • Тесла Громовник

    Шта би било када би знали да су Хајдук основали Срби католици…

  • Бобан за Царевину Србију

    Колико су усташе и комунци били блиски види се са фотографија током целог рата, а и где су завршили већина усташа и домобрана кад је нечастиви однео шалу. Па у партизанским редовима. То је исто као и данашњи политичари. Није битно која партија шта пропагира, битно је ко је на власти и где се пљачка. А то су опет наследници оних комунаца од 41-45, деца и унуци.

  • Херцеговина

    Сплит је вазда усташки био и остао. Оно шаке људи што је отишло у партизане било је само због тога што је са Ријеком, Задром итд припао Талијанима за вријеме ткз ндхазије(Римски уговори).
    Да није, не би србско уво остало. тј. не би се ђе имали склањати од србосјека.
    И како смо Талијанима вратили??
    Гинули смо за Трст, урлајући зона А зона Б биће наше обадве??