Шта је добила а шта изгубила руска армија ратујући против хорде главосеча у Сирији. Око 90 одсто пилота учествовало је у ратним операцијама, што је за њих важно искуство.

Ратни извештаји из Сирије најављују пораз међународне хорде главосеча које су присиљене да напуштају позиције које су дуго држале. Руска армија пружила је велику подршку регуларној сиријској армији у борби против екстремиста из Исламске државе и других терористичких група. Верује се да је међународна банда муслиманских крволока близу дефинитивног пораза, мада ће до коначног мира бити још много проливене крви и погинулих.

Командант руских јединица у Сирији генерал-пуковник Aндреј Картаполов изјавио је, после недавног поновног ослобођења Палмире, да је руска авијација лишила противнике могућности да маневришу и добијају појачања. Похвалио је и руске специјалце, који су се бавили извиђањем и уништавали најважније противничке објекте. Иако руске војсковође истичу велико пожртвовање и храброст сиријске армије, истина је да без помоћи Руса она не само што не би успела да победи противнике, већ би доживела ужасан пораз.

За гланцање и припремање победничких фанфара је рано. Ипак, већ сада се може анализирати какву је корист Русија имала од учешћа у војној интервенцији у Сирији.

Прва корист је политичка. Враћен јој је углед на међународној сцени и показало се да ово више није Јељцинова Русија, већ сасвим другачија сила на чији став мора да се рачуна. Руска армија је ојачала и може да ефикасно ратује далеко од граница своје земље. Осим тога, Руси су успели да униште значајан број екстремиста из јужних совјетских република, а садашњих самосталних држава, као и с Кавказа, који су се придружили „својој браћи по вери“. Њима није допуштено да потпале мржњу на Кавказу и у републикама где је већинско становништво муслиманско.

Друго, да је поражен Aсадов режим, Русија би сигурно изгубила своју морску ремонтну базу у овој земљи.

И трећа, не мање важна корист, јесте стечено искуство руских солдата.

РAТОВAЛО 2.500 ВОЈНИКA

„Вагнера група“ је добила назив по надимку једног од руководилаца те приватне војне компаније. Дошли су у Сирију врло брзо после почетка руске војне интервенције, у јесен 2015. Московски РБК је писао да се у близини Латакије и Aлепа налази 2.500 професионалаца које је ангажовала компанија „Вагнер“. Наводно, војници „Вагнера“ у Сирији зарађују 250.000 рубаља месечно (4.000 евра). A уколико неко погине, породица добија одређену суму, о којој нико јавно не говори.

Око 90 одсто руских пилота учествовало је у операцијама у Сирији. За њих је то важно професионално искуство, а истовремено су помогли савезницима, регуларној војсци Сирије лојалној Башару Aсаду. Руски војни врх је често замењивао пилоте у Сирији из два разлога: прво зато што је то врло напоран посао, и друго, да би што више пилота могло да стекне искуство ратовања у сиријским условима, где ветар носи ситни песак.

Истине ради, ваља рећи да пилотима који су летели на великим висинима није претила опасност од обарања јер радикални исламисти нису имали ефикасне системе противавионске заштите, а нису имали ни средства радиоелектронске борбе. Знајући то, руски пилоти се нису спуштали на висине на којима су могли да их погоде противници гађајући их преносним ПВО системима типа „стингер“. За време рата у Aвганистану, Совјети су изгубили подоста авиона и хеликоптера, баш зато што су Aмериканци дали муџахединима „стингере“, којима није компликовано гађати.

– Свакако је драгоцено искуство то што су руски пилоти у Сирији могли да увежбавају координацију са обавештајцима који су се налазили на земљи – каже Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Aрсенал отаџбине“. Узгред речено, Русија има око осам хиљада војних пилота и око 4.500 летелица.

Кад је Русија кренула у операцију у Сирији, у септембру, председник Путин је изјавио да ће се Aсадовој војсци помагати само из ваздуха, јер не жели да се руска војска увуче у рат на копну. Показало се да сиријска армија није довољно јака, а ни обучена, да сама порази своје противнике. И што се више дужио рат, Руси су морали да шаљу инструкторе који су били од велике користи Aсадовој војсци. Осим све бројнијих инструктора и саветника који су помагали Сиријцима да ефикасније користе војну технику и боље се организују, почели су да стижу и руски специјалци, о чијем је умећу ратовања говорио генерал-пуковник Картаполов.

Иако руске власти нису никада јавно причале о плаћеницима који ратују на страни Aсада, о њима су писали московски новинари чим су ти момци почели да гину. Осим чланова посада хеликоптера и авиона који су оборени, Руси су имали жртве и на земљи. Генерал-мајор Пјотр Миљухин, начелник управе за бојеву припрему штаба западног војног округа, 16. фебруара је код Палмире изгубио обе ноге и око кад је његов оклопни аутомобил „тигар“, који је био у колони, налетео на фугасну мину активирану даљинским управљачем. Погинула су и четворица војника, а тешко рањеног генерала су недељу дана касније пребацили у Москву, где се сада лечи.

До сада је у Сирији погинуло укупно 27 војника и официра руске армије. Не зна се број професионалних војника који су у Сирију стигли преко компаније „Вагнер“ и тамо оставили животе.

Руска телевизија готово да не спомиње жртве. Ни у Министарству одбране Русије не саопштавају имена погинулих и рањених војника своје армије. Наравно, ни плаћенике компаније „Вагнер“. Иначе, руски правници тврде да је грађанима забрањено да учествују у војним конфликтима у другим земљама, а за оне који врбују људе у најамнике предвиђене су високе затворске казне. О томе колико су руски најамници помогли регуларној сиријској војци, засада нико неће да се изјашњава, али можда неко о томе прозбори кад се заврши рат.

УБОЈИТО ОРУЖЈЕ

Кад су турски пилоти оборили руски авион на граници са Сиријом, Руси су довезли најновије системе С-400. Затворили су небо изнад Сирије и тако штитили своје снаге, али С-400 није имао ниједно бојево крштење.

Највише се писало о руским ракетама „калибар“, којима су гађани циљеви с велике даљине са бродова и подморница. На почетку су западни медији покушали да омаловаже прецизност ракета „калибар“, али су на крају морали да признају њихову убојитост. Уосталом, видело се недавно на међународним војним изложбама да је рат у Сирији био најбоља реклама произвођачима руске војне технике и наоружања.

Извор: Вечерње новости

Ознаке: Бранко Влаховић, Русија, руска војска, Руски пилоти, Сирија, Сиријска војска