Прочитај ми чланакПриход од продаје књига готово преполовљен, али расту трошкови репрезентације и рекламе, отпремнина, солидарне помоћи запосленима...
Јавно предузеће Завод за уџбенике први пут је прошле године забележило губитак и то од око 150 милиона динара, а актуелно пословодство објашњава да је то последица новог закона, усвојеног 2015, и очекује од државе бољи третман.
Међутим, анализа пословања у прошлој години, објављена на њиховом сајту, отвара дилему да ли је то једини узрок лошег резултата, а извори Данаса тврде да запослени имају комотан однос према радном времену, да има радника који уопште не долазе на посао, а да се истовремено неки људи перманентно ангажују на додатним и повременим пословима.
Наводи се и нерационално коришћење службених аутомобила, да су неки од директора у сукобу интереса јер послују са књижарама чији су власници њихови блиски рођаци, да су цене по којима Завод издаје свој пословни простор ниске а да се истовремено плаћа нереално висок закуп локала, на пример за књижару у Смедереву. Помиње се и проблем честих компензација робе са велетрговинама, чиме се избегавају јавни тендери, а „бисер“ је био јавни позив за избор фирме која ће радити обезбеђење, када је за победника изабрано предузеће без запослених, па иако му се плаћа за „услугу“, тај посао обављају радници Завода.
Покушали смо да проверимо ове оптужбе, али директор Завода Драгољуб Којчић, коме су, између осталих, мејлом још у петак послата и ова питања, према речима секретарице „био је превише заузет“, па није могао да се јави, нити да одговори на њих. Занимљиво је да смо и у понедељак покушали да сазнамо да ли ћемо добити објашњења, али се на фиксне телефоне у Заводу после 14 сати нико није јављао, иако је радно време до 16 сати.
И званични извештаји Завода указују да у пословању нешто не штима. Основна дилема је зашто су расходи достигли 90 одсто планираних, финансијски чак и преко плана, када су приходи, пре свега од продаје уџбеника, пали на 67 одсто у односу на очекиване. Расходи који су задржани упркос лошим резултатима, великим делом се односе на давања за запослене, па је тако Завод наставио да отплаћује рате за пре десетак година подигнуте стамбене кредите неких радника, за солидарну помоћ запосленима издвојено је чак 5,7 милиона динара, што на 260 радника износи у просеку више од 20.000 динара.
– До повећања трошкова репрезентације је дошло због сајма књига у месецу октобру, када смо на нашем штанду имали послужење за госте, наше ауторе, књижевнике, ђаке – наводи се у извештају и додаје да су трошкови рекламе виши „због повећане промоције издања у основним школама“. Објашњава се и да је реч углавном о бесплатној подели књига за основну школу и предшколске установе „а све у циљу да професори и васпитачи имају увид у квалитет наших издања“.
До повећања продаје, међутим, није дошло. Напротив, у односу на план, реализовано је тек 60 одсто прихода по том основу. Од директора Завода нисмо успели да добијемо објашњење зашто је тако, али се у извештају нови Закон о уџбеницима наводи као разлог. Подсетимо, нова регулатива ставила је у равноправан положај све издаваче, а у самом Заводу није реткост да се лоши резултати тумаче нелојалном конкуренцијом из приватног сектора.
Држава покрила минус
У и 2015. години пословање Завода није било блиставо, али је одлуком Министарства просвете 208 милиона динара из државне касе покрило мањак. Такође, Завод је до пре две године имао 21 милион евра ороченог новца, а сада је на банкарским рачунима остало свега 11,5 милиона евра.
