Прочитај ми чланак

Мој деда је спасао зликовца Анте Павелића, мрзео сам Србе, а ОНДА САМ СВЕ СХВАТИО!

0

Познати хрватски новинар Драго Пилсел, рођен је у Аргентини, у породици избеглица из НДХ. Одрастао је у усташкој породици - деда му је био не само сарадник Гестапоа, већ и телохранитељ Антеа Павелића којем је једном приликом чак спасао живот. Сам Пилсел такође је био усташки оријентисан, све до једног тренутка... Ово је његова исповест.

Је ли паметно или потребно гледати на властиту прошлост? Како коме. Ја бих начелно рекао да је то добра вјежба. Главни уредник Неwсwеека ме је замолио да бацим поглед унатраг, на пријеђени пут, јер је моја животна прича, кажу, врло занимљива, можда и поучна. У реду, бацам се на посао, бацам поглед на пријеђени пут.

Drago Pilsel

Drago Pilsel

У мом случају се то показало и као ослобађајуће искуство пошто сам то, понајприје, обавио на „стручан начин“ тијеком четири и пол година психоанализе, која се наметнула као нужност након што сам се нашао пред двоструким задатком: како приступити разводу брака од предобре прве супруге, Ријечанке Н. Б. (што се догодило концем 2003), тако да сачувамо ако не тијесно пријатељство, онда више него коректне односе, јер, наиме, она је била колико и ја крива што смо ушли у брак брзоплето и непромишљено, у брак који није био за нас двоје.

Још тежи посао био је како водити битку с духовима који су ме опсједали и ноћу и дању, а што се струка договорила да се назове посттрауматским стресним синдромом, односно поремећајем (или Вијетнамским синдромом), што сам пак зарадио, између осталог, нагледавши се фришких лешева на сарајевским улицама или пак тумарајући међу спаљеним српским кућама и набасавајући на костуре убијених Срба након „Олује“ 1995.

Драго Пилсел; Извор: Приватна архива Драго Пилсел; Извор: Приватна архива

И, наравно, не волим да се на све то увијек враћам, али понекад морам. Поготово кад ме идиоти оптужују да сам оно или ово, а нисам: ни, психопатолошки лажов, ни србочетник, ни титоист, пак ни усташа или антисемит, што сам се све опет наслушао откако ми је изашла књига „Аргентински роман“.

Али, опет, постоје сјећања која радо призивам, као што су сјећања из дјетињства, јер је све било, мало је рећи, перфектно. Ево, да вам то кратко опишем.

Да, наравно, родио сам се у Аргентини 1962. године…