Прочитај ми чланакМного се очекивало од Дарка Миличића.
Давне 2003. године изабран је као други пик на НБА драфту, има чак и шампионски прстен из најјаче лиге на свету, али сви знају да је могао много више.
Фото: Фонет/АП
Сада је посвећен породици и пољопривреди, а у интервју за Б92 изнео је неке веома занимљиве чињенице и мишљења.
Ми вам доносимо само део интервјуа.
О СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА И НБА ЛИГИ
Много тога бих другачије урадио. Тачно је да сам дошао у шампионску екипу и скоро се никада није десило да други пик заврши у некој ветеранској екипи која хвата задњи воз да освоји титулу, ја се слажем са свим тим стварима, али опет сви ми тражимо у неком тренутку алиби. Дошао сам у шампионску екипу, нисам добио шансу. Сада опет иде та прича ти ниси добио шансу, а Никола хвала Богу јесте. Нема то везе, то су само алибији. Добио или не добио шансу, на теби је као младом играчу да се доказујеш, тренираш и чекаш своју прилику.
Не као ја који сам имао потпуно погрешан приступ свему, мислећи да сам са 18 година дошао као други пик из Европе и да сам Богом дан. Па сам исправљао криве дрине, па сам се свађао, па дођи пијан на тренинг, терај инат некоме, а на крају тераш инат самом себе.
Имао сам ја са свима проблеме, али због себе. Јер ја када сам играо ја нисам играо ни за кога, већ само за себе. Ја никада нисам гледао да ућуткам своје критичаре, само ми је било битно да ућуткам свој его. Сада вечерас хоћу да нахраним свој его, одиграћу против не знам, Данкана или Гасола и разбићу, мислим разбићу, одиграћу добро. Сутрадан је нека тотално небитна утакмица, неки центар који је десет пута слабији од оног синоћ, могу да наставим тај низ и задржим континуитет што се и тражи, али не ја не могу, ко ће брате то да игра…
О ЦРВЕНОЈ ЗВЕЗДИ
Жеља је сигурно постојала да заиграм у Звезди, али само ја знам колико сам био далеко од тога. Они су мислили да сам близу, али то је било јако далеко. С обзиром како сам завршио каријеру у НБА, само сам ја знао какав сам у глави. А у глави сам био катастрофа. Ја знам шта бих могао да урадим да сам хтео да играм, али сам исто тако знао кроз шта сам прошао у каријери и какве могућности имам да усе..м мотку. Поготово када је у питању клуб који волим и за који навијам. Да тамо стварам неке непријатеље и непријатне ситуације нисам желео, а није ми пало на памет да играм за било кога другог. Једина опција је била Звезда, међутим када сам стварно сео, погледо себе у огледало и запитео се да ли сам спреман да играм за клуб који волим.
Потуцао сам се по Америци, играо за разноразне клубове, навикнеш нажалост временом да губиш, где је то нормално и да те после сви тапшу по рамену и кажи све је ок иде следећа утакмица. То овде није опција. Бојао сам се како бих све то прихватио. Ја знам шта бих ја играчки могао да одрадим, али опет, нисам желео да стварам неку тензију. Овде живим, овде желим да живим до краја свог живота и тај клуб волим. Дружим се са доста људи који навијају за Звезду и неки ме некада питају, али то када мало попију.
Ја бих то највише волео. Погледао сам пар утакмица Звезде, могу само да замислим на шта би то личило. Скинуо бих се и отрчао бих на трибине да попијем пиво. Могу да замислим како би то мене повукло. Мене ситница повуче, а не то. Било би у глави тотално стање лудила.
О НИКОЛИ ЈОКИЋУ
Ми се дуго знамо, играли смо у Вршцу, он је дошао из Сомбора. Играли смо неко време заједно пре него што сам ја отишао за Америку на годину дана. Вратио сам се, па смо опет провели неки период током лета заједно и видевши да он не зна шта би од себе, питао сам га да крене са мном заједно у Америку, на шта је он пристао. Мени било супер јер сам био сам тамо. Мислим супер, упропастио ме (смех). Он је крив за све“, каже у шали Дарко и наставља:
Ја сам и кум са старијим буразером Страхињом, Николу знам као клинца, све у свему супер фамилија, поштена фамилија. На неки начин им се све враћа сада преко Николе. Страхиња је био класичан радник. Волео је кошарку, радио је много на томе, али је реално био мало лимитиран. Али је много волео кошарку. Када је добио информацију да има озбиљних проблема са леђима и да више неће моћи да се бави кошарком, то га је баш убило.
Он је играо неку српску лигу, прву Б лигу. Што се Немање тиче, он је био за нијансу бољи. Обојица су позитивно темпераментни на терену, али позитивно. Немања се тражио по нашим лигама, није се пронашао. Ја сам га одвео тамо, али је на колеџу велика конкуренција. Ипак, он је паметан и схватио је да је битније да заврши школу.
Ма, какав Дивац. Ја разумем то поређење јер је Дивац наша легенда. Ја те статистике не пратим, али колико знам Дивац је имао око 11 поена у просеку, овај дечко ако буде наставио овако имаће преко 25, не може да се пореди са Дивцем. Поготово што је он по мени много мекши од Дивца, много боље решава неке ситуације у гужви. Дивац је био класичан центар, овај дечко из два корака баца флоутере, баца се у страну, буквално ради неке ствари које раде тројке. По мени, нема везе са Дивцем, у смислу играча. Што се статистике тиче, Никола ми је више Дирк Новицки. Буквално покрива пет позиција што је за дечка од 208 невероватно. Они колико сам видео када не знају шта ће додају њему, крећу се и он ће наћи неког.
Нема шта ја да га саветујем. Само нека настави овим путем. Човек у својој другој години постиже невероватне резултате, већ у другој години 40 поена, што је баш невероватно. У НБА је најбитније да нађеш неку своју норму и да ту норму сваки дан испоштујеш. Поштоваће те више него било кога. Опет, питање је само колико ће физички он моћи да издржи целу причу. НБА је веома захтевна лига, много утакмица се игра, дуго траје и захтева невероватну физичку спрему. Треба пустити време да се види како ће се његово тело навићи на ту лигу. Како ће цела сезона проћи и једног дана, ако не ове онда следеће сезоне да види како ће бити када уђе у плеј-оф. То није лако, то је неки потпуно други ниво.
О РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ
Ја мислим да је екипа супер. Мислим да Ђорђевић све то држи под контролом. Екипа који је он спојио, буквално се зна ко шта ради што је и најбитније. Игре које су пружили на последња два такмичења су супер. Носе се са било којом репрезентацијом, сем Американаца ја не видим кога не можемо да победимо. Ја мислим да би требало да нападнемо злато. Поготово са Јокићем, са Теодосићем који је већ искусан плејмејкер, више не греши као што је некада грешио. Сада зна да стане на лопту, зна када шта треба да уради. Имамо и Бјелицу који нема неку сјајну сезону, али је опет играч који је веома талентован и добар. Имамо и Марјановића који пролази кроз нешто слично кроз шта сам и ја пролазио. То ми није јасно. Изгледа да он плаћа моје рачуне које сам оставио тамо. Није ми то јасно. Екипа која реално нема неке амбиције, платио си 20 и нешто милиона центра, губиш утакмице и да ти дечку који је ушао на пар утакмица и добро одиграо не даш да игра. То је ваљда нека антисрпска варијанта.
О ТЕОДОСИЋУ
Теодосићу може да се деси или ово што се Николи догодило или ово што се дешава Марјановићу и Бјелици. Физички не верујем да може да игра НБА, то је моје мишљење. Невероватан је плејмејкер, има невероватну асистенцију, види што нико не види. Исто тако је презицан, кажњава све са тројке, али опет у НБА су на плејмејкеру аждаје. Оно што сам годинама виђао у НБА, такви као Тео, та конституција, су противнички плејмејкери иду доле на пост, спушта им се лопта на центра, зато што су плејмејкери као што јо је на пример Вестбрук аждаје. Физички по мени не може, али он је ментално спреман да игра било где. Читао сам неке његове изјаве да он жели тамо искључиво да иде да би играо. Не верујем да ће отићи тамо чисто да би отишао.
О СВОЈИМ ПОТЕЗИМА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ
Не поносим се тим снимком. Није требало баш толико дубоко у фамилију да улазим судији. Али да је покрао, покрао је и то је срамота. То је била кључна утакмица, била је невероватна крађа, али када погледам из овог угла пошто ја имам децу, мени неко тако нешто да каже ја бих му ишчупао гркљан. Али баш сам одлазио дубоко у породицу што се тиче псовања, ту сам погрешио.
