Ко призива рат? Ко жели нови рат? Коме је до рата, да Бог да му био у кући.... Ово је само дио наслова који су пред Референдум осванули на друштвеним мрежама, “независним” порталима, медијима у ФбиХ, али у Републици Српској.

Данас нико не прича о рату. Зашто нико не анализира данас ову појаву? И зашто се појавила?
Талас је покренуо један сарајевски и регионални медиј. На ту причу су се ухватили сви они који су жељели да Референдум не успије. Лавина је лако покренута, јер никоме није до рата, то је сигурно. Рат могу да изазову само они који су га изазвали и 90-тих. А о томе се мало прича, уопште.

Ни тада рат нико није желио. Сјећам се протеста у Сарајеву. Пуцњаве са Холидеј Ина. У директном ТВ преносу. Окривљени су , по аутоматизму, Срби и Караџићеви снајперисти. Увукао се страх, а страх доводи до рата. Он је највећи покретач сукоба. Страх долази из сјећања, колективног , породичног, личног. “Они су мени убили породицу у оном рату, нећемо дати и сада”, итд.

25 година касније знамо истину о снајперистима са Холидеј Ина. Знамо ко је убио сарајевске Ромеа и Јулију. Знамо ко је сијао страх. И ? Да ли некога то занима ? Да ли знате да су то били припадници јединице “Шеве” ? Ко их је формирао, уз чије налоге? Да ли некога занимају истина и узроци или се само бавимо новим страховима? Зашто нико неће да каже колики је био утицај оних који су дошли на овај простор и активно учествовали у сијању страхова? Неће. Неће да пишу о томе, јер их контролишу исти. Или ти, о којима говорим, неће да се замјерају, па је лакше да се одговорност пребаци на грађане.

Не, не господо. Нису грађани криви. Варате се. Њихова сјећања су крива, њихове емоције, а ви ту и ударате. То је нешто најниже што постоји.

И гдје су вам сад нестали наслови и текстови о рату? Сада када је прошао Референдум. Сада када је јасно да бар 56% грађана није слушало и није подлегло вашем мишљењу.
Имам за вас два питања:

Да ли је вама који сте покренули талас новог страха јасно шта сте радили?
Да ли сте то радили због искреног страха или сте свјесно манипулисали јавним простором, рачунајући да Референдум неће успјети?

Питање које мене мучи је зашто би један Референдум о било чему изазвао било какав рат. Ако су признати сви Референдуми на овом простору, зашто не би били признати Референдуми које организују Срби на овом простору? Зашто само Срби немају право на изјашњавање о било чему? Зар то није лицемјерно од вас?

До када мислите да натежете трегер, који има свој моменат пуцања?

Плашим се да сте прешли праг. Праг толеранције и здравог разума. Плашим се да сте прешли праг који се зове страх. Прешли сте линију која се не прелази и поред свих оних који су осјетили страх, а има их пуно, чак и у органима који то нису смјели да покажу, а показивали су. Нема страха у једном Референдуму. Нема страха у показивању тачне слике неког мишљења, без обзира на то што сте указивали да се зна какво ће бити мишљење. Ако сте знали какво ће бити мишљење , зашто сте били толико против изјашњавања? Или је ствар у томе што је требало да се забрани ПРАВО на Референдум? Ту стижемо до кључне ствари.

Свако има право на Референдум, па и Република Српска. Оно је остварено, а ко се плаши или плашио основног права, нека живи са својим страховима, убијеђен у то да није било потребе за тим. Али нека се врати у неке раније Референдуме, оне који су прегазили некадашње Уставе и сјети се да ли су остварили легитимитет. А нису, и ипак су признати. Враћање у историју, и то тако блиску, за многе протеклих седмица није било пожељно, јер, за Бога, окренимо се будућности.

Па како кад још нисмо савладали прошлост?

Извор: rtrs.tv

Ознаке: анализа, БиХ, рат, Синиша Михаиловић