Прочитај ми чланакЛегија странаца већ скоро два века (основана је средином 1831. године) међу обичним људима синоним је за војнике спремне да крв пролију на бојном пољу, на разним неуралгичним тачкама земаљске кугле и за то буду плаћени новцем или пленом.
Легенде круже о суровом систему обуке коју могу да продју само најиздржљивији, а већина је, такође, убеђена да је Легија склониште за многе криминалце огрезле у злочину који су баш ту нашли спас од дуге руке закона у матичним државама.
– Нема истине у свему томе. Тај део о криминалцима није баш у потпуности тачан, као и да одеш тамо и ризикујеш живот за неку бедну плату. То је апсурд. Легија странаца има тамну, али и своју светлу страну приче – ексклузивно за „Вести“ прича Србин Никола Станков, који је провео седам година у Легији странаца, а данас живи у Офенбаху код Франкфурта.
Представио нам се именом који је користио у Легији, а своје крштено име решио је да сачува од јавности. Рођен је у Пријепољу, а средњу школу завршио је у Београду, где је живео до бомбардовања и пада режима Слободана Милошевића. Потом се обрео у Ници, а одатле био послат у регрутни центар у Обањ…
– Прво се прође кроз систем провере. Не смеш бити на Интерполовој листи. Ситни преступи се толеришу али крупнији на интернационалном ниво не. Можда је некад било другачије. На здравственој провери не примају ако имаш неку ману или недостатак, јер за све што тада не забележе они преузимају одговорност и морају да те лече. Физичка провера која показује да ли си способан за основне активности. Морам да додам да су Срби најцењенији, па остали са Балкана и тек после из осталог света.
