Прочитај ми чланакПрави доктор наука, доцент на правом факултету, дисидент у времену када је то титула части, будући председнички кандитат, али пре свега отац четворо деце и родољуб, др Андреј Фајгељ, ексклузивно за „Глас истине“ говори о својим титулама, кандидатури, о либерализму и сатанизму у Србији, али и о Александру Вучићу, Милораду Додику, главном циљу стварања СНС-а…
За почетак, Господине Фајгељ, пошто сте обе титуле поштено зарадили, што значи да сте морали жестоко да се помучите да бисте их добили, коју сте постигли на тежи начин – титулу доктора наука или дисидента?
Да бих постао доктор наука морао сам да одем далеко и да учим нове ствари. Сасвим је другачији пут био да бих постао дисидент. Морао сам да се повучем у себе и одбијем да научим неке нове ствари. На крају испада да је теже остати на своме, него отићи и постићи свакакве успехе.
Која Вам је дража?
Титуле ионако више ништа не значе. Власт је пуна лажних доктора и лажних бунтовника, и, што је још горе, нико не обраћа пажњу да ли су прави или лажни. Изгубила се разлика између лажи и истине. Али ако пробамо да вратимо истинито значење, докторат би морао да буде последица потраге за знањем, а дисиденција борбе за правду. Можда је то једна те иста потрага за истином.
У којој мери су либерализам, а самим тим и сатанизам заступљени у нашем друштву данас и како се против тога борити?
Либерализам лаже да ослобађа. Он уништава, да би поробио. Ми смо на својој кожи искусили НАТО бомбе, праћене са 16 година НАТО демократије, па и без дубље анализе знамо како глобалисти покоравају народе да би их опљачкали. Али кад се крене у дубље сагледавање, скида се вео по вео са тог маскираног, закулисног тоталитаризма. Политичка анализа открива како укидају сувереност народа и држава, енергетска како отимају ресурсе и токове, финансијска открива моћ банкара и корпорација, монетарна доминацију долара као светске валуте, геополитичка говори о сукобу мора и копна, идеолошка разоткрива либерал-прогресивизам као идеологију помоћу које глобалисти остварују планетарну хегемонију.
Из неког разлога, следећа, духовна анализа је забрањена, ваљда баш зато што нуди и најдубље одговоре, али и решења. Духовна подлога либерализма је сатанизам, или тачније луциферијанство, идеологија која даје слободу, права и равноправност Луциферу, који се представља као просветитељ, нека врста врховног либерала, док се Бог представља као врховни конзервативац, који човеку намеће законе, границе и дискриминацију добра и зла. ”Чини шта хоћеш и нека ти то буде једини закон” – заједнички је аксиом модерног сатанизма и модерног либерализма. Све што нам гурају глобалисти може се објаснити са становишта наше православне духовности. И свеприсутна култура смрти, мржње и греха, и нетрпељивост према свему што је свето и честито, и ова поплава лажи у којој живимо.
Довољно је да се сетимо ко је ”отац лажи”. У том случају, као што је рекао апостол Павле, наша борба није против крви и меса, већ против духова поднебесја. Наша духовност нас учи да се боримо за Бога против Сатане, за добро против зла, за светло против таме, за љубав против мржње, за истину против лажи и за живот против смрти. Сада већ долазимо на последње линије одбране, кад су угрожени сами темељи човечанства, укидају се отац и мајка, мушко и женско. То уједно значи да имамо стратешку предност у одбрани тих последњих положаја. Непријатељ се преинвестирао, слично као Наполеон и Хитлер пред Москвом. Не треба заборавити да су атлантски либерали најобичнији блефери и да ће бити поражени. Као и ђаво уосталом.
Само слога Србина спасава – истина која је остварива?
Срби су најсложнији народ на свету. Само не смемо бити толико себични да у овај наш бедни трен заробимо све претке и потомке. Ова садашња Србија и није Србија, више је Расрбија. Писао сам о томе у књизи ”После Вучића”. Срби су сложан, самосвестан, пожртвован народ. Да нисмо такви, одавно нас не би било на овим просторима које насељавамо од најдавнијих времена, што сугеришу генетска истраживања и археолошки налази. Какви смо били, такви ћемо поново бити. Ово дно неће трајати још дуго.
Да ли су председнички избори само део наставка Ваше одлучне политичке борбе, или можда представљају врхунац и скори крај Вашег јавног политичког залагања?
Други људи су убеђени да је почетак, ја мислим да је крај. Разлика је, чини ми се, у томе што други људи не рачунају жртву. Мало се ради о оној мудрости ”лако је туђим глогиње млатити” а мало у навици да политичари прво обезбеде себе па крену у активизам. Ја сам радио супротно, и ова борба ме је заиста довела до крајњих граница. Моја породица је добро стајала пре него што сам је вратио у Србију. Сада немамо ни динар уштеђевине, супруга и ја од професорских плата не можемо да издржавамо четворо деце, стан на кредит сутра могу да нам узму, имам пресуду на 300.000 динара, прети ми пет година затвора. И непрестано се борим, ево већ 12 година.
Али реално имам снаге за још један последњи јуриш, да дам и последње што имам. Тако ја доживљавам српски, косовски завет. Не да се славно изгуби, не да се кратко бори а дуго робује, већ да се не поштеде руке у боју, без обзира колика је твоја снага а колика противничка. Тада је и победа могућа. Ако неко хоће да ме подржи, сада је прилика. Најважније ми је да скупим 10.000 потписа. Ево стојим на четвртини, што није довољно. Ако не успем, мени неће бити жао. То је љубав, кад дајеш све а не очекујеш ништа. То храни и испуњава душу. Само да нама као заједници не буде жао што нисмо подржали човека који је могао да нас одбрани.
На који начин ћете водити кампању и да ли ће људи широм Србије имати прилику, због оскудних средстава које сте више пута помињали, да вас слушају уживо на предизборним митинзима и трибинама?
Користићу интернет, обилазићу Србију колико могу и говорити где могу. Ићи ћу у села и биртије. Биће ово другачија кампања. Ако народ хоће народног кандидата, не може имати системског кандидата, и обратно, ако хоће системског кандидата, не може добити народног кандидата. Остали кандидати имају систем иза себе, ја се ослањам искључиво на народ, а кампању уклапам са послом и породицом. Молим људе да шире кампању од уста до уста и да се јаве ако хоће да припомогну.
Да ли очекујете подршку неких родољубивих покрета у Вашој председничкој трци?
Није искључено. Српска вертикала се прва понудила, она ће ме вероватно и кандидовати. Ја позивам и друге, желим да окупљам, али такође знам да страначки систем тако не фунционише, већ као што кажете, као трка. Ја се читав живот склањам и остављам простор за друге, то сам и на прошлим изборима урадио. Било би поштено да сада други стану иза мене, мислим да ништа не би изгубили, само би добили. Контактирао сам Двери и Радикале, нису деловали заинтересовано. Ако неко јесте заинтересован, нек се јави, јер ја тај део кампање, састанке и преговоре, не стижем да водим.
Колико је реално да остварите запажен резултат када водите неправедну борбу на „демократским“ изборима (мисли се на средства за кампању)?
Аутсајдер нема шансе да победи стабилан систем. Али овај систем није стабилан. Њега су унутрашње противречности довеле до тачке пуцања, понестаје му лажи и све теже кооптира нове лажове, који су све неубедљивији, народ је презасићен и све теже га је контролисати, а споља надиру тектонске промене. Овај систем је балон од сапунице. И даље има машинерују, али је користи да продаје песак у пустињи. Ја можда имам само испружен длан, али на њему нудим чисту воду. То може да победи њихов песак и пробуши њихов балон. Директни председнички избори, где људи из народа директно бирају човека из народа, су прилика за то.
Њих четворица нису исти. Вучић, Јанковић и Јеремић су близанци, односно, како наш народ каже, тројанци, истоветне глобалистичке тројке. Дачић је у власти од кад сам био мали, ту гарантовано нема промена. Шешељ је националиста и антиглобалиста, од њега би се могле очекивати промене. Али исто тако смо очекивали да ће срушити Вучића. По мом искуству, купопродаја је убила принципе у српској политици. Примиш новац, фотељу, пролаз у медије или ћутање о нечему чиме си уцењен, а заузврат даш принципе. У таквим околностима неће бити боље ма ко да победи. Једину промену на боље видим у повратку принципа у политику, по цену жртвовања свега осталог. Зато водим кампању са нула динара.
Ваше мишљење о Милораду Додику?
Мени из понижене Србије Додик делује као државник и суверениста, човек који странцима сме да каже не и брани српску државу. Ми тога овде немамо ни у траговима. Међутим многи моји пријатељи из Српске мисле сасвим другачије. Требало би њих да питате. Ипак ја у Српској не живим, а идеализујем је. Тако и многи из Српске воле Вучића, јер у њиховим очима он представља Србију.
Александар Вучић, велики газда или понизни слуга?
Вучић је највише као капо у конц-логору. Нацисти су међу логорашима издвајали капое који су спроводили ред у баракама. Капо би издао сопствени народ за мало власти и стао на страну непријатеља, био би понизан према страним господарима и бруталан према својим сународницима, и на крају би га непријатељ ипак уништио заједно са његовим народом. Капо је издајник и будала.
Који је главни разлог стварања СНС-а, шта је њихов коначни циљ?
Стварања СНС је било друштвени инжењеринг са циљем да се српска десница премести са суверенистичких позиција на евроатлантске. То исто је урађено и са Вуком Драшковићем и са Чедом Јовановићем, који је сваки говор почињао са ”Помоз Бог браћо Срби”. Док не постанемо независни од таквих утицаја, и после Вучића долази Вучић.
Порука за крај?
Живи били и Бог вас благословио. Ми у сваком случају побеђујемо.
Ако сте спремни да помогнете др Фајгељу у борби коју води, погледајте овај видео и дајте свој допринос:
