Прочитај ми чланакУ Србији још увек нису званично расписани избори, а остаје да се види да ли ће осим председничких бити расписани и парламентарни ванредни избори. Но, кандидати за председничке изборе се нижу. После најављених кандидатура од стране Војислава Шешеља (Српска радикална странка, СРС), Вука Јеремића, Саше Јанковића и Бошка Обрадовића (Двери), своју кандидатуру је, ако је судећи по извештајима медија најавио и актуелни председник Томислав Николић (СНС), и то само дан након што је председништво странке СНС једногласно одлучило да је њихов кандидат за председничке изборе садашњи премијер Александар Вучић.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић каже да и даље чека коначну одлуку о томе да ли ће бити ванредних парламентарних избора у Србији, а да ће председнички избори ће свакако бити расписани у законском року. За сада је најављено 14 канидата за ову позицију.
Фото: А.С.
„Николићева изненађујућа кандидатура може бити узрок распад СНС-а, мада већина високорангираних политичара странке подржава Вучића,“ наводи у изјави за Глас Америке Мартин Брусис, политички аналитичар из Немачке.
Како и колико тачно ће се политичка ситуација променити у Србији, знаће се тек након гласања, али сигурно је да су промене, када је однос снага између владајуће коалиције и опозиције у питању, неминовне. Последњи потези који долазе од владајуће коалиције, као што је каднидатура Николића и Вучића, а потом подршка коалиционг партнера Ивице Дачића Вучићу, можда указује на то да је гарнитура на власти почела све више да личи на своју опозицију која је подељена. Додуше, сва истраживања спроведена последњих месеци говоре да Вучић односи победу већ у првом кругу, са преко 50 одсто гласова. Но, после кандидатуе Томислава Николића, остаје нам да сачекамо нова истраживања.
„Ово уводи измене у нешто што је до сада било зацртано и отвара могућности другог круга. То значи могућност да 3 или 4 нова кандидата претендирају на председничко место и отвара проблем колико Николић може да умањи резултат Вучића, кога ће очито подржати и његова странка и коалиција,“ каже професор Факултета политичких наука, Зоран Стојиљковић.
До сада 84 одбора СНС-а је дало апсолутну подршку председнику СНС-а Вучићу, а своје седнице је за сада одржало 84 општинских и градских одбора СНС од укупно 185.
Са овиме се слаже и Брусис који објашњава да се председнички избори могу претворити у референдум када је у питању српски европски пут и то у случају да један од Вучићевих против-кандидата који се противе ЕУ интеграцији доспе до другог круга избора. Он додаје да поларизована председничка кампања може да ослаби кредибилитет државне политике балансирања између ЕУ и Русије, као и између помирљивх и тврдих струја када је у питању позиција Косова.
„Немојте заборавити да је Војислав Шешељ, односно будући кандидат опозиције, озбиљан кандидат на председничим изборима,“ наводи др Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.
Бећировић каже да би се победом Вучића заокружила епоха једног политичара (Вучић) који је дао нешто ново у Србији. Али исто тако каже да без обзира која опција добије изборе, притисци остају исти.
„Вучић је оптерећен Косовом и сталним притисцима из Републике Српске, али и српском политиком која се пројицира из Црне Горе. Нажалост, Срби из Републике Српске и Црне Горе остварују директне контакте са Русијом и на тај начин ће и у будућности дестабилизирати регион, али и србијанску политику, ма која политичка опција била на власти у Србији,“наводи Бећировић.
У зависности од резултата гласања многи аналитичари се не би изненадили да вођа социјалисте Дачић почне преговоре са неким другим странкама и напусти коалицију са СНС. Социјалистима, уосталом, политичка комбинаторика није никада била страна.
„Не верујем да ће Дачић иступити из коалиције. Исто тако не вјерујем да би Вучић дао премијерско место некоме ко није из СНС-а,“ наводи Бећировић у интервјуу за Глас Америке.
Изборе за председника Србије расписује председница парламента, док парламентарне изборе, по закону, расписује председник државе, који може да распусти парламент на образложени предлог владе. Последњи избори су у Србији били одржани прошле године у априлу, а влада је формирана у августу.
Економски аналитичари су упозорили да постоји неколико фактора који могу да дестабилизују најављену фискалну пројекцију, а неки од њих су спољни шокови, као и расписивање избора што повлачи велика средства из буџета, а самим тим одлаже реформу јавних државних предузећа, реформу државне управе или рационализација броја запислених.
„Расписивање превремених избора Вучићу би омогућило да се реши Николићевих присталица унутар странке, али би и наметнуло ризик губитка парламентарне већине за СНС. Такође, расписивање парламентарних избора ми не делује да ће се догодити ако Вучић успе да избегне већа отцепљења од СНС-а, “ каже Брусис.
