Прочитај ми чланакУказ председника САД Доналда Трампа „О заштити земље од уласка иностраних терориста“ и каснији догађаји који су се одиграли око њега, истакли су читав низ карактеристичних процеса који се директно тичу развоја ситуације у Европи.
У то време док су противници новог председника у самим САД организовали масовне протестне акције против указа, а политичка елита покушала да заблокира његово извршење, у европским земљама су се појавила сасвим другачија расположења. Више од половине испитаника у кључним земљама-чланицама ЕУ практично су захтевали од својих власти да у својим државама примене мере које је предложио амерички председник.
Као што је познато, председник САД је 27. јануара увео привремену забрану уласка грађана Сирије, Ирака, Ирана, Судана, Сомалије и Јемена. [Кого и почему коснулся иммиграционный указ Трампа ]
Према тексту указа, за 120 дана су заустављени програми пријема избеглица, за 90 дана је забрањен улазак у САД држављанима тих земаља, са изузетком дипломата. Посебном тачком до посебне председничке наредбе била је уведена забрана за неодређено време на улазак избеглица из Сирије. [Extreme Vetting EO]
Генерални тужилац државе Вашингтон поднео је захтев у федерални суд против председника САД, Министарства унутрашњих послова и чиновника администрације, затраживши да се прогласе неуставним основне одредбе указа. Федерални судија Сијетла Џејмс Роберт је суспендовао његово дејство 4. фебруара, све до доношења пресуде по том предмету. Био је одбачен први захтев Министарства правде САД, тражило је да се укине привремено замрзавање указа до завршетка расправе по предмету његове усклађености са Уставом.
Поред захтева од стране тужиоца државе Вашингтон, аналогне захтеве предали су и тужилац државе Минесота и правобранилачка организација „Амерички савез за одбрану грађанских слобода“.
Касније је жалбено веће одбацило жалбу Беле куће на одлуку федералних судија. У образложењу своје одлуке суд је указао на одсуство сведочанстава тога, да су држављани седам земаља који су потпали под забрану, планирали било какве терористичке нападе на територији САД.
Председник Трамп је са своје стране изјавио да иза одлуке федералног суда у САД могу доћи нежељени елементи. „Пошто су забрану биле суспендовале судије, многи веома лоши и опасни људи могу доћи у нашу земљу. Ужасна одлука“, – написао је она на свом акаунту на Twitter-у.
Знајући карактер и приоритете Доналда Трампа, не треба сумњати да ће његова администрација наставити борбу за увођење у дејство горе указане забране. „Срешћемо се на суду, безбедност наше земље је у питању!“ – већ је обећао председник САД, изјавивши да су судије „донеле политичку одлуку“. Министарство правде изучава перспективе обраћања у Врховни суд САД. Поред тога, Стејт департмент и Министарство унутрашњих послова су приступили предузимању конкретних мера, које већ сада могу да ставе под контролу имиграцију из седам земаља које су поменуте у председничком указу. Међу тим мерама је и захтев да они који долазе из тих земаља предоче властима САД лозинке на својим акаунтима у социјалним мрежама и спискове телефонских контаката. [«Безопасность на кону»: первые результаты иммиграционного закона Трампа ]
Валидност приступа председника Трампа према проблемима имиграције потврђује се и у објективним подацима. Статистике судских пресуда, сведоче о томе да, иако су већина осуђених (138 људи) били држављани САД, људи из других земаља на тој листи такође није мали број. Код 16 осуђених није познато држављанство, двојно пакистанско-америчко држављанство има 8 људи, држављанство Сомалије – 7, Пакистана, Узбекистана и Јемена – по 4, Јордана – 3, држављанство Египта, Саудијске Арабије, Марока, Бангладеша, Велике Британије, а такође и двојно сомалијско-америчко држављанство – по двоје. Преосталих 17 људи нису имали подударања по држављанству. Међу њима су били држављани Ирана, Ирака и Сирије (избеглице из тих земаља, као што је познато, такође су били унети у указ Доналда Трампа). [ПОГЛЕДАЈ – ОВДЕ]
Администрација Беле Куће, са своје стране, 9. фебруара је публиковала сопствени списак терориста. У њему су побројана 24 човек, ухапшена у САД по оптужби за терористичку делатност. Скоро половина од њих (десет људи) стигли су из Сомалије, шесторо – из Ирака, по двоје из Судана, Ирана и Либије, и по један – из Јемена и Сирије.
Међутим, још упечатљивији раскол је донео указ Доналда Трампа на међународној арени – при том се линија тог раскола протеже како између различитих земаља и региона, тако и унутар држава – између владајућих елита и становништа. Указ председника САД одмах су осудили лидери Немачке, Велике Британије, Француске, Пакистана, Саудијске Арабије, Ирана (индикативна је алијанса ЕУ, Ер-Ријада и Техерана!), а премијер Канаде Џастин Трјудо је изразио спремност да код себе прими све оне који не могу да уђу у САД.
Међутим, енглески истраживачки центра Chatam House спровео је истраживање у девет европских земаља (Немачка, Белгија, Француска, Аустрија, Италија, Пољска, Грчка, Мађарска, Велика Британија) на предмет њихових односа према идеји заустављања даље имиграције из муслиманских земаља. Истраживање је донело веома карактеристичне резултате. У просеку је 55% испитаника у тим земљама подржало дату идеју.
У Пољској се за неодложно заустављање пријема избеглица из исламског света изјаснило 71% испитаника, у Аустрији – 65%, Белгији и Мађарској – по 64%, у Француској – 61%, у Грчкој – 58%, Немачкој – 53%, Италији – 51% испитаник. Мање од половине друштвене подршке приступ Доналда Трампа добио је у Великој Британији (47%,) и Шпанији (41%), но и ти показатељи су упечатљиви – поготово, что се ради о државама које су стајале на изворишту стварања садашње Европске уније. [www.chathamhouse.org/expert/comment/what-do-europeans-think-about-muslim-immigration#]
Изјаве и дејства нове администрације САД по тако кључним питањима за Европљане, као што су трговинско-економски односи и политика у односу на избеглице и мигранте из муслиманских земаља „чине различитости које постоје у Европи, још дубљим“ – принуђен је да призна с тим у вези и дански часопис Jyllands-Posten. [Europa kigger indad for at klare historisk store udfordringer udefra ]
Однос држављана европских земаља према идеји ограничења имиграције из земаља са већинским муслиманским становништвом, очигледно демонстрира какав заправо дневни ред данас занима Европљане. И то има директан однос не само према супротној по смислу политици централних органа ЕУ, него и предстојећим изборима у Холандији, Француској, Немачкој и другим земљама. Не треба сумњати, да ће се управо однос према имиграционим токовима из земаља Блиског и Средњег истока и Северне Африке у вези са терористичким претњама (а такође ка продубљујућим социјално-економским проблемима у европским државама) наћи у центру предизборних дискусија. И пресуда бирача се може показати неочекиваном за Брисел.
