Прочитај ми чланак

ТАЈНЕ СОЛУНСКОГ ФРОНТА за 9.585,99 долара

0

Дневник некадашњег првог обавештајца српске војске Данила Калафатовића на распродаји. Канадски трговац продаје рукописе, на 530 страна, који из прве руке говоре о драматичним данима наше историје.

Оригинални рукописи дневника Данила Калафатовића (1875-1946), бившег начелника штаба Краљевске југословенске војске и дуго година првог српског војног обавештајца, на сајту „M.Benjamin Katz, Fine books“ из Торонта – чекају купца за 9.585,99 долара!

Да се оваква вест појавила у некој другој земљи победници из Великог рата, архивска грађа била би откупљена од државе по хитном поступку. Код нас, најужа стручна јавност зна за „аукцију“ најмање две године, а „узнемирење“ је настало када је информација процурила чаршијом.

11

Канадски књижар у својој понуди још наводи да се ради о 530 страница дневника у 10 поглавља, у којима Калафатовић пише о укрцавању српских трупа у савезничке бродове у Валони 1916. године, затим о стању у војним редовима на Солунском фронту 1918, па о преговорима са Италијом из 1920. о успостављању Слободне државе Ријека…

– Пре две или три године до мене је допрло сазнање да су се појавили генералови дневници у понуди преко интернета – говори, за „Новости“, др Миле Бјелајац, један од најбољих познавалаца ове материје у савременој српској историографији. – Поменуо сам то мом другу др Мирославу Перишићу из Архива Србије, уз напомену да би било добро и од значаја да се то откупи. Моје обавезе и путовања, а можда и небрижљивост, нису ми дозволили да напишем образложен предлог који би био основа да Архив Србије конкурише за средства код министарства. Ипак, радује ме да дневници још нису продати.

22Наш саговорник додаје да не зна „колико би генералови дневници померили садашња знања у односу на историографију која је користила службене изворе“, али тврди да би „представљали драгоценост наше историјске и културне баштине“.

Војничка биографија „ризничара тајни“ српске војске је импресивна. У Првом светском рату 1914-1918. Калафатовић је био начелник Штаба Моравске дивизије, председник Комитета за укрцавање трупа у Валони (1916), начелник Обавештајног одсека Врховне команде од 1917.

После рата неко време је био у најделикатнијим војничким мисијама по Европи а када се очекивало да 1929. са места помоћника начелника Главног генералштаба преузме командовање војском Краљевине Југославије, на свој захтев одлази у пензију, тачније на место директора Радио Београда, до 1936.

Реактивиран је пред сам почетак Априлског рата и постављен за команданта позадине. Председник владе, армијски генерал Душан Симовић поставио га је 15. априла за начелника штаба Врховне команде са овлашћењем да поведе разговоре о примирју. Силе Осовине су то одбиле и захтевале су да Југославија потпише безусловну капитулацију. Калафатовић је за ту дужност одредио бившег министра иностраних послова Александара Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковића. Одмах потом Калафатовић је заробљен и интерниран у Немачку, био је у логору Варбург па Нирнберг. Умро је у Мозбургу на Изеру, у Баварској, 1946. године.

НИРНБЕРШКА ИЗЈАВА

Комунистичке власти генералу Калафатовићу су замерале што је у логору у Нирнбергу прихватио иницијативу коју је из земље упутио генерал Милан Недић, да се генерали и официри изјасне против сваког отпора окупатору и да подрже његову „владу“ (тзв. Нирнбершка изјава) – говори Бјелајац. – Калафатовићев висок углед, као и велика неизвесност код заробљеника учинили су да већина официра логораша потпише документ који је у окупираној Србији Немцима служио у пропагандне сврхе.

МЕМОАРИ НЕСТАЛИ СА ТАВАНА?

Доктор историјских наука Миле Бјелајац наводи да је за мемоаре Данила Калафатовића чуо док је спремао своју дисертацију. Аутор дела „Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941“ сведочи да је у више наврата водио разговоре са Калафатовићевим сином Ратком, такође краљевским официром првим у рангу 57. класе (1. у рангу).

– Овај дивни човек је казао за записе његовог оца, рукописе мемоарско-дневничког карактера, од којих се део налазио на тавану њихове куће у Ђушиној 13. Они су, према Ратковим речима, обухватали период пре ратова, ратове и међуратни период и део је био на француском језику – прича историчар. – Када је официр умро, једна фирма је купила његов дом и, како су ми тада рекли, „очистили“ су таван.