Прочитај ми чланакНа Слободана Милошевића, бившег председника СРЈ, пуцано је из снајпера приликом хапшења у вили Мир, док је стајао на платоу испред зграде открива Саша Рудић, некадашњи припадник његовог обезбеђења.
На Слободана Милошевића, бившег председника СРЈ, пуцано је из снајпера приликом хапшења у вили Мир, док је стајао на платоу испред зграде открива Саша Рудић, некадашњи припадник његовог обезбеђења.
Рудић наводи да је на Милошевића 31. марта 2001. године пуцано из оружја које користе НАТО снаге.
– Док сам био са председником на платоу и разговарао, пушчани метак је погодио прозор иза његове главе, и то тако да га није разбио. Пуцано је из калибра велике брзине – 5,56 или 7,62 милиметара, НАТО пуњења. Мислим да га је снајпериста промашио намерно, не случајно. Не верујем да је хтео да га убије, већ је добио наређење да опали метак и он је то учинио.
Није дао да Војска изађе
Према Рудићевим речима, Милошевић је и 6. октобра 2000. године избегао крвопролиће и евентуално грађански рат, одбијајући предлог једног од генерала да пошаље војску на улице.
– Председник Милошевић тада му је тада рекао: „Па, нећемо ваљда Војском бранити Србе од Срба? Врати Војску у касарне“. Није желео крв на улицама Србије. Спречио је грађански рат. Након тога у згради Савезног извршног већа на Новом Београду склопљен је договор и дата гаранција где он неће бити ухапшен. Међутим пет месеци касније тај договор је поништен – каже Рудић.
Онда сам ја рекао председнику да уђе унутра. Милошевић је након пуцња мирно ушао у кућу и упитао ме: „Шта ово би?“ – каже Рудић за лист „Ало“, који је девет година обезбеђивао бившег председника СРЈ, све до дана његовог хапшења.
Рудић наводи да је након тога уследио покушај упада припадника Јединице за специјалне операције у вилу.
– Тада је у акцију незаконито кренуо Милорад Улемек Легија са минско-ескплозивним средствима. Напао је тада савезни објекат, који је био под заштитом Војске, а која је била унутра. Легија и његови су тада прескочили металну капију, али су се зауставили када су у дворишту угледали два борбена оклопна возила. Тада је испаљено неколико рафала од стране припадника ЈСО, али зато што су њихови били лаки на обарачу и мало је фалило да се побију између себе. Међутим, вратили су се назад и онда су поново почели преговори – препричава Рудић напету ситуацију у ноћи Милошевићевог хапшења.
Чекао га авион за Русију
Према његовим речима, у току увода у Милошевићево хапшење њега је чекао спреман авион у Батајници, који је требало да га вози за Русију, међутим, он је то одбио. – Рекао је: „Ма шта, бре, имам да бежим из своје земље?! Ако сам нешто погрешио, нека ме ухапсе и нека ми суде.“ То је био његов став. Зато и није побегао, јер је бранио своју земљу. Такав је био Слободан Милошевић-истиче Рудић, који је и сам тада био ухапшен.
Он наводи да су тада почели нови разговори са челницима тадашњег ДБ-а и Легијом.
– Ја, Зоран Мијатовић, који је пристао да прича са мном, Милорад Брацановић и Легија кренули смо да спуштамо причу на неки нормалан ниво. То је трајало до ујутро. Тешко је било. Јер била је ту ЈСО, која није била за игру. Требало је радити са таквим ликовима. То је једини пример да такву јединицу зауставимо у извршењу једног таквог задатка – прича Рудић, који је био задужен за обезбеђење тадашњег шефа државе.
Рудић каже да је Милошевић током преговора био хладне главе.
– Слоба се током преговора у вези са хапшењем добро држао, био је паметан. Говорио је да га о свему обавестимо. Звао је тада многе. И Милана Милутиновића, али му се није није јављао. Покушавао је да постави ствари на своје место јер је имао гаранције да неће бити ухапшен – казује бивши члан Милошевићевог обезбеђења.
Он открива и да је Милошевић лично причао и са Легијом, са Богољубом Бјелицом и Жиком Игићем.
