Прочитај ми чланакПразни и разрушени комплекси недалеко од Сарајева данас подсећају на давно заборављене и уклете градове духова. Ипак, није увек било тако! Пре тачно 33 године Југославија је на две недеље постала центар спортског света, а Сарајево је угостило најбоље такмичаре у зимским спортовима.
Празни и разрушени комплекси недалеко од Сарајева данас подсећају на давно заборављене и уклете градове духова. Ипак, није увек било тако! Пре тачно 33 године Југославија је на две недеље постала центар спортског света, а Сарајево је угостило најбоље такмичаре у зимским спортовима.
На данашњи дан 1984. године, на стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су 14. зимске Олимпијске игре. Олимпијску бакљу је до највишег постоља донела Санда Дубравчић, хрватска клизачица у уметничком клизању.
Биле су то прве и до сада једине Зимске олимпијске игре организоване у комунистичкој држави. Али, Југославија је у оно време била посебна држава.
Олимпијада на коју су сви желели да дођу
Сарајево је организацију зимске олимпијаде добило у конкуренцији са јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг. Ипак, као несврстана земља, Југославија је давала мање прилика за хладноратовске бојкоте, тако честе у деценијама после Другог светског рата.
Захваљујући овоме на Олимпијади у Сарајеву је учествовало 998 мушкараца и 274 жене, а олимпијска породица добила је пет нових чланова – Монако, Порторико, Девичанска Острва, Египат и Сенегал. Све то чинило је магичан број од чак 49 земаља учесница, што је највећи број у историји ЗОИ.
Југославија никада пре и никада после Сарајева није имала више представника на Зимским олимпијским играма. Боје тробојке са петокраком бранило је 72 такмичара, а скијаш Јуре Франко је освојио једину медаљу за Југославију – сребрно одличје у велеслалому.
Забележено је да је организација Олимпијаде коштала је 142,6 милиона долара, али и да је половина прихода била остварена од продаје права на телевизијски пренос. Након Олимпијаде која је званично завршена 19. фебруара Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2850 новоизграђених комфорних станова и више лепих хотела. Рат који је уследио променио је доста тога.
![n]()
Легендарни Вучко и његов магични глас
Маскота до сада јединих Игара које су се организовале на овим просторима био је легендарни вук Вучко.
Дизајнирао га је словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец, а за маскоту су га изабрали читаоци југословенских новина тог доба између шест понуђених. Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.
Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.
Глас у реклами му је позајмио легендарни певач Здравко Чолић.
Било да сте премлади да бисте се сећали овог времена, или да сте сувише стари па сте га заборавили, предлажемо вам да погледате ове снимке. Нека вас они бар на тренутак одведу у та времена.
