Прочитај ми чланакОбавештајне службе респектабилног броја држава савременог света “болују“ од техницизма, под којим се подразумева сазнавање противникових тајни углавном коришћењем високософистициране прислушне технике. При томе, оне неосновано или основано полазе од процене да су потенцијални објекти обавештајног истраживања или недовољно безбедносно образовани или недисциплиновани (неодговорни) у чувању виталних свог матичног субјекта, као и сопствених личних тајни.
Обавештајне службе респектабилног броја држава савременог света “болују“ од техницизма, под којим се подразумева сазнавање противникових тајни углавном коришћењем високософистициране прислушне технике. При томе, оне неосновано или основано полазе од процене да су потенцијални објекти обавештајног истраживања или недовољно безбедносно образовани или недисциплиновани (неодговорни) у чувању виталних свог матичног субјекта, као и сопствених личних тајни.
Наведено схватање оснажују прибављеним квалитетним тајним подацима о противнику, често губећи из вида улогу и значај најпоузданијег (традиционланог, вечитог) агентурног метода. Ни простор Балкана није имун на коришћење техничког метода прикупљања података о непријатељу, партнеру и пријатељу. Државе на неинтегрисаном делу Балкана (који чине: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија) перспективно желе да буду неутралне попут Републике Србије која је “општи модел“ за стабилизацију региона.
Овакав политички курс посебно је пожељан и интересантан због тога што ова идеја има подршку правдољубивих народа и свих евроазијских земаља. Логично је да на том путу државе интензивно сарађују, јачају међусобно поверење и оснажују вишеслојну међудржавну и регионалну сарадњу. Битисање на таквој политичкој рути подразумева да државе уважавају препоруке и сугестије ванбалканских чинилаца (својих “партнера“) али да паралелно мисле својом главом.
Међутим, јачање међусобног поверења у погледу идеје о неутралности не искључује потребу констаног бољег међусобног упознавања, а тај процес подразумева и “суптилно“ шпијунирање. У том контексту, објављена вест (29.децембра 2016.) да је централна обавештајна служба Босне и Херцеговине – Обавештајно-безбедносна агенција (ОБА) – прислушкивала званичнике Републике Србије, између осталог указује да су међудржавни односи на Балкану, независно од декларативног изјашњавања у корист јачања сарадње у региону и опредељености за такозвани европски пут, крцати великим подозрењима и вишеслојним анимозитетима.
Запрепашћујући је пример да обавештајна служба Босне и Херцеговине искаче из своје примарне сфере деловања (то је безбедносна заштита и Републике Српске и Федерације БиХ), прислушкује највише политичке функционере Републике Србије, и све то несумњиво по налогу бошњачког члана председништва, будући да је више него јасно да такву одлуку није одобрио српски члан председништва Босне и Херцеговине.
Сам чин прислушкивања одражава дубоко неповерење и непријатељски став наредбодаваца таквог чина. Наведено потврђује строго поверљиви (БиХ службена ознака “тајно“) документ Обавештајно-безбедносне агенције БиХ о акцији предузетој против Републике Србије под називом “Предлог за завођење обавештајног продора“ уз датум 13.7.2016. Акција кодног назива “Ушће“, покреће се на основу “Аналитичког приказа број 05/1-3748/16“ (датиран на 8.7.2016.) за подручје рада “50000“ (проблематика Републике Србије).
Стручни сарадник ОБА потписан као Екрем Пита наведени предлог мера образлаже наводним константним и офанзивним обавештајним наступом више различитих обавештајних служби Србије усмерених ка институцијама и појединцима Босне и Херцеговине. Дотични “обавештајни наступ“ Србије се квалификује као озбиљна претња БиХ, што изискује посебне мере на терену, односно, активирање обавештајне акције усмерене ка државном врху Србије. Документ додатно појашњава да ће се у склопу акције “Ушће“, сходно потреби, примењивати и оперативно-техничке мере “Бор“, “Кров“, “Шумар“, “Ловац“, “Брод“, “Море“ , “Слалом“ и “Ехо“.
Налогодавци овакве подмукле акције су морали претпоставити да ће бити откривени, и управо та чињеница указује на њихову бескрупулозност. Међутим, општепознато је да резултати оваквих акција прислушкивања првенствено не зависе од жеља креатора већ зависе од објекта на који је усмерено деловање, у овом случају званичника Републике Србије. Јер, реализатори прислушкивања несумњиво рачунају на недовољну будност политичке елите Србије приликом коришћења електронске комуникације.
Са друге стране, верује се да су сигнал за овакву подмуклу акцију добили од својих англосаксонских ментора, чијом идеологијом се надахњују и у чијој централи су оспособљавани. Најзад, претпоставља се да су сазнате тајне од званичника Србије искључиво за потребе бошњачког члана председништва БиХ, под чијом је неприкосновеном контролом ОБА.
Уколико су контраобавештајне службе Србије успоставиле ефикасан систем заштите података, личности и објеката, искључена је могућност да се провођењем поменуте акције дошло до одређених сазнања о тајнама од виталног значаја за функционисање наше државе. Наравно, овакав епилог у великој мери зависи од безбедносне дисциплине највиших функционера Републике Србије, под чим се подразумева да приликом коришћења било ког средства комуникације имају на уму чињеницу о томе да “непријатељ слуша“.
Карактеристичан је пример дугогодишње праксе некадашње Југословенске Народне Армије, која је на свим средствима везе, укључујући и канцеларијске телефоне, имала постављене упозоравајуће ознаке “пажња – непријатељ слуша“. У оваквом случају, овој несумњиво агресорској босанско-херцеговачкој тајној служби преостаје да узалуд троши ресурсе. Констатовано потврђује чињеница да је информација о акцији прислушкивања званичника Србије од стране Обавештајно-безбедносне агенције БиХ, саопштена јавности у јануару 2017. године (29. децембра 2016.). Међутим, према доступним сазнањима, обавештајци Србије имали су информацију о увођењу акције још у време њеног осмишљавања и планирања.
Оваква вест је плански учињена доступном медијима почетком ове године, између осталог, да би примирила бошњачко руководство у Сарајеву, које је поводом обележавања Дана Републике Српске појачано наставило да прети опстанку најмлађе српске државе. Нажалост имајући у виду необуздане аспирације бошњачке политичке елите у Сарајеву према Републици Српској, за очекивати је увођење сличних акција прислушкивања према њеном гаранту опстанка – Републици Србији.
