Немања (8) и његова млађа сестра Милица Бојовић на коњу прелазе 16 киломатара непроходног пута до школе у селу Аљиновићи у златарском крају.
Немања (8) и његова млађа сестра Милица Бојовић на коњу прелазе 16 киломатара непроходног пута до школе у селу Аљиновићи у златарском крају.
На том свакодневном путовању често срећу дивље звери. Они, са још једним дететом, чине цео разред у школи, а веровали или не, никада нису изостали са наставе.
Немања већ три године тако путује на часове по свим временским условима, па и по овој поларној зими, док му се од ове школске године придружила и млађа сестра. Иако је материјална ситуација за породицу Бојовић тешка, они не планирају да напусте своје огњиште.
– Ми смо једина породица у селу која не прима никакву помоћ, а имам двоје деце – прича њихов отац, а преноси ТВ „Пинк”.
– Ја и сека идемо у школу, а тата нас води сваки дан са коњем – описује Немања ситуацију док крупне пахуље падају на њега, сестру и оца.
Седе на леђима коња, који утабаном снежном стазом граби ка школи. Узде су у очевим рукама, а он каже да често срећу дивље звери.
– Једном сам видео три курјака. Немања је видео првог. Био је на коњу, а ја сам водио коња. Онда смо стали док су они прошли – каже Немањин и Миличин тата.
Њихова учитељица наводи да је Немања добар ђак, као и да је напредовао у односу на прошлу годину.
– Доста је бољи! Раније је био тих, а сада се труди да испуни све своје обавезе. На полугодишту ће бити јак врлодобар – наводи она.
Отац додаје да му ни накрај памети није да напушта огњиште, без обзира на то што тешко живе.
– Огњиште да напуштам нећу! Врло је тешко, порези су велики, ми немамо никакве приходе. Немамо примања. Моја породица једина у селу не прима ништа, а имам двоје деце. Немања и Милица су једина деца у селу – прича он.