Прочитај ми чланак

ВРЕМЕПЛОВ: Рођен Бранко Миљковић

0

НОВИ САД - На данашњи дан 1934. године Рођен је српски писац Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуализма. Почео је да пише као средњошколац и 1957. објавио је прву збирку песама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике. Остала дела: збирке песама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти".

maxresdefault (1)

НОВИ САД – На данашњи дан 1934. године Рођен је српски писац Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуализма. Почео је да пише као средњошколац и 1957. објавио је прву збирку песама „Узалуд је будим“. Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике. Остала дела: збирке песама „Порекло наде“, „Ватра и ништа“, „Крв која светли“, „Песме“, „Смрћу против смрти“.

Данас је недеља, 29. јануар, 29. дан 2017. До краја године има 337 дана.

1412 – Објављен је „Закон о рудницима“ Деспота Стефана Лазаревића (Стефан је потписао Законик) – јединствен правни споменик средњовековне Србије. Његова правна и историјска вредност увелико превазилази српске националне оквире. Закон садржи одредбе везане за обављање рударске делатности, али и статут града Ново Брдо, највећег рударског центра средњовековне Србије. Законик је пронађен 1959. када је супруга тадашњег југословенског дипломате Хочевара у Бечу купила антиквитет, на старосрпском, непознате садржине. Примерак који је пронађен је препис из 16. века.

1635 – Кардинал Ришеље основао је „Француску академију“ (каснији Институт) – док је француску „Академију наука“ основао 1666. Луј XIV, на сугестију Жана Батиста Колбера.

1676 – Цар Русије постао је Фјодор III Романов, после смрти Алексеја, његовог оца. На престолу се налазио до 1682. – кад га је наследио полубрат Петар Велики – али су земљом, пошто је Петар био малолетан и болешљив, управљали његови ујаци, бољари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини.

1688 – Рођен је шведски мистик, филозоф и природњак Емануел Сведенборг, аутор специфичног мистичко-теозофског учења. О његовим визијама писао је Имануел Кант у спису „Снови једног духовника“. Убрзо после његове смрти 1772. појавила су се „Друштва сведенборгијанаца“, из којих је настала Црква Новог Јерусалима. Његова дела веома су читана и данас. Дела: „Opera philosophica et mineralia“, „Arcana coelestica“, „De nova Hierosolyma“.

1782 – Рођен је француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера у којима се смењују говорне и певачке деонице. Дела: опере „Фра Диаволо“, „Црни Домино“, „Блудни син“, „Нема из Портичија“.

1843 – Рођен је амерички државник Вилијам Мекинли, председник САД од 1897. до 1901. Објавио је рат Шпанији 1898. како би од ње преотео Филипине, Порторико, Гуам и Кубу, започевши тако еру отвореног америчког империјализма. Заједно с европским силама, учествовао је у гушењу антиколонијалног устанка у Кини (1899. До 1901.) познатог као „Боксерски устанак“ с циљем да се наметне режим слободне трговине и несметан продор америчког капитала у Кину. Убијен је 1901. у атентату.

1856 – Установљен је „Викторијин крст“, највише британско војно одликовање.

1860 – Рођен је руски писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Позоришту је отворио нове путеве и сам је створио нови драмски облик „лирску драму“. Извршио је огроман утицај на светску литературу, посебно драму. Дела: драме „Галеб“, „Три сестре“, „Ујка Вања“, „Вишњик“, новеле и приповетке „Човек у футроли“, „Архијереј“, „Кућа на спрат“, „Душица“, „Три године“, „Огрозд“, „Павиљон број 6“, „Степа“, „Сељаци“, „Чиновникова смрт“, „У ували“, збирке хуморески „Мелпоменине бајке“, „Шарене приче“.

1862 – Рођен је енглески композитор Фредерик Дилијес, импресиониста познат по симфонијама („Париз – песма великог града“, „Бригг Фаир“). Компоновао је и опере и концерте, укључујући „Литургију живота“, инспирисану делом немачког филозофа Фридриха Ничеа „Тако је говорио Заратустра“.

1866 – Рођен је француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе 20. века, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активно укључен у битна социјална, политичка и духовна збивања, укључујући „аферу Драјфус“, феномен комунизма, борбу против нацизма, пацифизам. Дела: романи „Жан Кристоф“, „Кола Брењон“, 12 драма под заједничким називом „Позориште револуције“, романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Толстоја, Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис „Изнад метежа“.

1867 – Рођен је шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибанез, којем је светску славу донео роман „Четири јахача апокалипсе“. Целог живота борио се за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији заведена диктатура ставио се на чело борбе за демократију и написао је брошуру „Разобличени Алфонсо XIII“, која је одиграла огромну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист „Ел Пуебло“. Остала дела: романи „Међу поморанџама“, „Трска и глиб“, „Кровињара“, „Крв и арена“, „Хорда“, „Мртви заповедају“, „Катедрала“, „Уљез“, „Подрум“, „Маре Нострум“, „Колумбо“.

1886 – Карл Бенц је патентирао своје „кочије без коња“. Његова моторизована кочија означила је зачетак аутомобилске индустрије која је убрзо освојила свет.

1896 – Амерички лекар Емил Граб први је употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1899 – Умро је француски сликар енглеског порекла Алфред Сисле, један од оснивача импресионизма. Сликао је само пејзаже, обично улице под снегом и призоре из природе у лирском интимистичком маниру, с наглашеном нотом животног оптимизма. Посебно га је привлачило сликање река, при чему је највише истраживао светлосне ефекте.

1916 – Немци су у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1916 – Британска армија је у Првом светском рату први пут тестирала тенкове у месту Хетфилд у Енглеској.

1929 – Рођен је српски историчар, академик, Сима Ћирковић. Дописни члан САНУ постао је 1972. а редовни 1981. Његова област рада била је историја средњег века Србије и Босне. Од 1968. на месту је редовног професора Филозофског факултета у Београду. Био је члан више иностраних академија и стручних удружења, попут Европске академије за историју у Бриселу, Међународног института за економску историју Франческо Датини, Међународног комитета за историјску метеорологију. Био је запажен и као лексикограф. Бавио се и историјом историографије.

1934 – Умро је српски писац Бранимир Ћосић. Махом је писао о животу младих после Првог светског рата, проблемима њиховог унутрашњег живота и морала у међуратном Београду. Дела: романи „Покошено поље“, „Врзино коло“, „Два царства“, приповетке „Приче о Бошковићу“, „Египћанка и друге приче“, есеји „Десет писаца – десет разговора“, „Кроз књиге и књижевност“.

1941 – Умро је грчки генерал и политичар Јоанис Метаксас, који је као председник владе и министар војске 1936. распустио скупштину и успоставио личну диктатуру. Учествовао је у рату против Османског царства 1897. и у балканским ратовима 1912. и 1913. У Другом светском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум фашистичке Италије, иако је и сам био склон сличном политичком систему, и организовао одлучан и успешан отпор италијанској агресији.

1942 – Совјетски Савез, Велика Британија и Иран уговорили су у Другом светском рату да британско-совјетске снаге напусте Иран шест месеци по окончању рата против Сила осовине, а Техеран је дозволио Москви и Лондону неограничену употребу, контролу и одржавање свих комуникација, аеродрома и пристаништа на иранској територији.

1942 – Перу и Боливија су потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат започет 1941. због спорне пограничне територије између двеју земаља у подручју амазонске џунгле.

1949 – Велика Британија је признала Израел.

1950 – Почела је прва у серији побуна у Јоханесбургу, изазвана расистичком политиком владе Јужне Африке.

1959 – Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ налетео је поред обала Гренланда на ледени брег и потонуо, повукавши у смрт 95 људи.

1963 – Улазак Велике Британије у Европску економску заједницу (садашња Европска унија) ветом је спречила Француска.

1963 – Умро је амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност и пролазност. Дела: збирке песама „Дечакова воља“, „Северно од Бостона“, „Поток што тече на Запад“, „Сабране песме“.

1964 – Панама је упутила жалбу Организацији америчких држава због агресије САД, захтевајући пуни суверенитет у зони Панамског канала.

1989 – После седам година неспоразума и међународне арбитраже, Израел је вратио Египту град Табу на Црвеном мору. Тај град Израел је држао од рата 1967. у којем је „до ногу“ потукао арапске земље.

1994 – Аустријанка Улрике Мајер, двострука светска првакиња у смучању, умрла је од повреда задобијених приликом пада на такмичењу у спусту за Светски куп.

1996 – Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ нестала је у пожару, други пут током 204 године постојања.

1999 – Контакт група је позвала Србе и Албанце са Косова и Метохије да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.

2003 – Скупштина Црне Горе усвојила је – два дана после Скупштине Србије – Уставну повељу којом је федерална држава Савезна Република Југославија преображена у знатно лабавију Државну заједницу Србија и Црна Гора.

2005 – Умро је израелски писац, сатиричар, сценариста и режисер Ефраим Кишон, који је у својим колумнама и филмовима приказазивао бруталност поретка према појединцу, живот усељеника и уопште људи измештених из своје културе. Дела: „Није фер, Давиде“, „Још мало па истина, „Девица кроз ушицу игле“, „Кита боли море“, „Лисац у кокошињцу“, „Код куће је најгоре“, „Рај у најам“, „Јабука је свему крива“, „Благо оном ко верује“. Филмови: „Салах Шабати“, „Блаумилхов канал“.

2005 – Умро је режисер и сценариста Живорад Жика Митровић. Припадао је генерацији синеаста која је непосредно након Другог светског рата поставила темеље професионално организоване филмске продукције у Србији. Филмови: „Ешалон др М“, „Капетан Леши“, „Марш на Дрину“, „Ужичка република“, „Мис Стон“, „Сигнали над градом“, „Солунски атентатори“, „Невесињска пушка“, „Савамала“, „Тимочка буна“.

2006 – Умро је јужнокорејски уметник Нам Џун Пајк, пионир видео уметности 1960-их 20 века.