Прочитај ми чланак
Данас су читаоци „Блица“ имали прилике прочитају један крајње саблажњив интервју др Владимира Костића, председника онога што би требало да се зове „Српска Академија Наука и Уметности“.
Господин неуролог је споменуо како се „Српска Академија Наука и Уметности“ оглашава „и више него што треба“. Нажалост, српски народ може приметити да се САНУ, а посебно неуролог Костић, јавности обраћа само када је рећи да је Косово независна држава и да се ми морамо помирити са том само њему/њима познатом „реалношћу“. Из оправданог разлога се питамо: Да ли је САНУ албанска академија наука?
Такође, господин неуролог се жалио како су они из САНУ-а „подбацили у комуникацији са медијима“ (комуникација је туђа реч, српски се каже: општење), а није ни једном речју поменуо зашто је то тако. Узећемо слободу да одговоримо уместо њега. „Српска“ Академија Наука и Уметности“ је „подбацила у комуникацији са медијима“ јер она већ одавно није национална институција, већ једно лажно-елитистичко удружење лажних интелектуалаца које се одвојило од свог народа из ког је проистекло.
То се најбоље види када у наредном тексту неуролог Костић искрени народни патриотизам назове „кафански фајронтом“ и „вињачки гневом“. Дакле, према његовом мишљењу, само алкохоличари могу да воле своју земљу и свој народ! Сви ми који волимо своју земљу смо алкохоличари! И то није све! Он све поменуте симболе уврштава у руралне, а да би ублажио предходно и дао себи на кредибилитету, споменуо је како је и он сељачки потомак. Питамо се, да ли то значи да је, за разлику од нас, пијане стоке која воли своју земљу, он победио ту љубав? Да ли је, раскрстивши са том сељачком пијандурском љубављу према својој земљи, више заволео Репубљику Косову?
„Гледали смо председничке кандидате у САД, били сведоци кампање око Брегзита, чујемо вокабулар европске деснице и долазимо до закључка да наши политичари нису изузетак, нити су најгори.“
Да ли ово последње треба коментарисати?
Закључак је очигледан. Од институције која носи епитет „Српска Академија“ нема ничег акедомског, а камо ли српског, родољубног или патриотског.
Секула Секуловић
