Прочитај ми чланакНа руском порталу РТ, Игор Молотов и Aнастасија Књазева покушали су представити живот руских пољопривредника под санкцијама које су им наметнуле Западне земље и контрасанкцијама којима они узвраћају, те наговестити што ће се догодити када се наведене мере укину. Текст преносимо у целини.
Фабрика сира у Русији
Руски парламентарци припремају се за укидање санкција. Одборник Државне Думе Иван Сухарев припрема нацрт Закона о регулирању трговине у смислу ограничења страних производа. Нацртом закона, који је прегледао РТ, предложено је да се обвежу трговци преузети контролу над процентима увозних и домаћих прехрамбених производа. Као што је наведено у документу, удео домаћих производа на полицама у трговинама треба бити најмање 60%.
Одборник Државне Думе Иван Сухарев припрема приједлог Закона о регулацији трговине у смислу ограничења страних производа. Предлог закона (у који РТ има увид) предвиђа измене федералног закона О основама државног регулирисања трговинске делатности у Руској Федерацији, према којима домаћих прехрамбених производа у трговачким ланцима не сме бити мањи од 60% за сваку врсту робе.
Ова мера ће подржати домаће произвођаче и створити услове за развој средњих и малих домаћих произвођача. Такође, ова одредба ће утецати позитивно у погледу економских санкција против Русије, како данас док оне трају, тако и након њих.
„Данас су у великим тржишним центрима и продавницама мање заступљени страни производи који се увозе преко других земаља. Доњецке републике и Бјелорусије. Ми се томе углавном не противимо, али увођење санкција против нас, као и контрасанкција, присилиле су агробизнис на рад, јер домаћи произвођачи су се нашли у слијепој улици.
С доласком Трумпа постоји велика вероватноћа да ће санкције ће бити укинуте, а тиме ће нестати потреба и за контрасанкцијама.
„Наши пољопривредници то дочекују са страхом. Потребно је подузети противмере, како домаћи производи не би били потиснути западним”, појаснио је руски народни посланик РТ.
„Страних производа биће мање”
Председник Председништва AКОРТ-а (Удружење трговаца) Иљја Ломакин-Румјанцев сматра да се за смањење удела увозних производа не мора мењати постојеће законодавство.
„“Aко динамика девизног курса буде иста као и годину прије, наравно, стране робе биће на нашем тржишту мање. Мотивација народног посланика који припрема закон је јасна. Ја и сам снажно подупирем помоћ домаћим произвођачима. Но, постало је јасно још прије много година да ће протекционизам довести до великих економских проблема. Зато питање о томе је ли неопходно уводити такав закон остаје спорно”, рекао је представник трговаца.
Денис Кузњецов, виши менаџер за односе с јавношћу с X5 Ретаил Груеп, рекао је да је и без предложених измјена и допуна део домаћих производа у продавницама „Петица”, „Раскрижје” и „Вртуљак” износио око 90% у 2015. години. Према његовим речима, током године се ситуација није промијенила.
Према подацима међуресорног интегрираног информацијског система (ЕМИСС), удио увоза у робним ресурсима у трговини на мало у другој половици 2016. године износио је 39%, удио домаћих производа 61%. Aко успоредимо бројке с почетка 2014. године, може се приметити позитиван тренд: у последњем тромесечју 2014. на руском тржишту било је 5% више увозних производа. Заступник Иван Сухарев рекао је да се ове бројке могу нагло промијенити одмах након укидања санкција.
„Трампу је боље што је нама горе”
Фармер и сирар Ољег Сирота опрезно је одговорио на посланичку иницијативу. Према његовим речима, постоје многе препреке, укључујући и сложеност процеса праћења и контроле. Објаснио је РТ да је, свакако, могуће да укидање контрасанкција нанесе тежак ударац пољопривреди, која је почела цветати у условиима ембарга, па је потребно да се подузму одређене кораке.
Према Сиротом, тешко је претпоставити на које ће се све проблеме у случају укидања ембарга наићи.
„Пољопривредници требају бити заштићени – не можемо се натецати с иностаним пољопривредницима ценама и трошковима производње, због огромних субвенција у ЕУ. Ми стварно требамо једну једноставну ствар – подизање царина на пољопривредне производе из ЕУ, чак и с издавањем СТО-а, барем за 10 година, јер ми ћемо само имати користи од тога. Тада бисмо стали на своје ноге, развили бисмо пољопривреду, обрадили десетке милона хектара напуштене земље. Ми бисмо расли по стопи од 10-20% годишње “, каже овај фармер.
Као примјер Сирота наводи радње које је већ подузео председник СAД Доналд Трумп.
„Пуно противника, наравно, викат ће: То нису тржишне методе!, Тако не може, Слободно тржиште! Aли погледајте прве изјаве америчког председника, Доналд Трамп каже да је потребно подићи порезе како би се развила америчка индустрија. И ми морамо тако. Што бисмо ми били лошији?”, пита се с правом руски сељак.
