Прочитај ми чланак

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО – мислите о томе

0

У којим ситуацијама данас одлазимо у банку? Када се одлучујемо на тај корак?

BankIslam2R600

У којим ситуацијама данас одлазимо у банку? Када се одлучујемо на тај корак?

Кад је најтеже, када се пријатељи и рођаци разбеже, када су бројеви телефона недоступни а корисник одустан или заузет, а држава притиска. И шта тада очекујемо од банке, од запослених у банци?

Спас, наду, разумевање, људско биће. Економија је одавно установила један ресурс који и поред огромног налета ИТ индустрије неце моћи никако да се замени, јер једини ствара додатну вредност, а то је човек и његов рад. И то тражимо у банци – човека. Очекујемо да нам банкар да решење за наш проблем, да нас разуме и да све време док користимо услуге које су нам продали, буде уз нас и изналази решења. То је концепт личног банкара, то је оно чему теже сва модерна друштва.

Да ли су се банке и банкари показали у Србији достојним улоге личног банкара. Да ли су вам у тренутку кризе дали решење, топлу реч, нашли могућност да одложите, рефинансирате. Да ли су вам некада, док сте улагали и остављали новац да се они њиме служе, понудили да са тим истим новцем зарадите куповином неке хартије од вредности, уложите у неки инвестициони фонд, или неки банкарски дериват? Мислите да тога нема зато што не ради берза у Србији, па ни они не повлаче кредите у Србији, ни они не тргују на берзама у Србији, што не бисте и ви као клијент?

Правило у банкарству је „1 милион становника – 1 банка“, у Србији је то мало другачије „1 милион становника – 30 банака“. Зашто ако смо сиромашни? Како то да све раде и да све остварују екстра бонусе, барем је до сада тако било. Барем је до сада могло да се привреди и становништву пласира све што нигде на свету не би могли под тим условима. Остављамо да време покаже да ли ће се ишта променити на банкарском тржишту сада када долази „џин“ у банкарству, да, мислим на нову кинеску банку која улази на тржиште Србије и која по билансним показатељима у односу на све банке које имају своје филијале у Србији је „банкарски џин“. Али не долазе зато што нас воле, већ раде исто што су и руске банке приликом приватизације Нафтагаса, НИС и руских грађевинских инвестиција у нашој земљи. Кинези долазе да контролишу свој новац у Железари, концесијама а можда и Борском басену.

Aли ако се вратимо на кључно питање из овог текста, где данас у банкарству лежи људскост, где постоји онај идеал који држи комплетну филозофију банкарства – поверење?

Да ли су по овом питању на тесту банке у систему исламског банкарства? Исламско банкарство искључује две битне карактеристике класичног банкарства – несигурност и коцкање. И једно и друго смо осетили у скоријој будућности када је по први пут криза ударила у срце, у банке у финансијске институције, а не као ранијих година и криза, у производњи, ауто индустрији и сл.

Зато у исламском банкарству казу да је банкарство добро, у складу са Исламом, само ако се искључе елементи камате (интереса), несигурности и коцке! Да се интерес, камата искључују до границе да „све што доноси више штете, боли, повређивања од користи не би требало да буде дозвољено“. Зато се најстрожије забрањује камата на кредит за потрошњу, јер је оптерећујући за корисника, али донекле оправдава расподела остварене добити код појединца, настале из домаћинског пословања, као и унапред договорен износ који банка задржава за чување новца, штедњу.

Како Куран дефинише читам животни код, тако дозвољава и инвестиције али је разлика што банка учествује заједнички и у добитку и губитку свог клијента, идеал личног банкарства. Посебно је занимљиво што су у исламском банкарству, након првих, неуспешних корака 1973. године, преузели све модерне инструменте класичног банкарства у вези са рачунима клијента и комбинацијама са штедним, ороченим, депозитним, девизним и текућим рачунима уз потпуну заштиту клијента од ризика, губитка. Исламски економски принципи нуде равнотежу између екстремног капитализма и комунизма. Ми смо и у једном и у другом експерти, пошто смо осетили сав екстремизам који са собом носе. Нуде појединцу слободу да производи и ствара богатство, док окружују особу контролисаном средином у којој су уређена морална правила и норме понашања и која захтевају искрене намере како појединца тако и шире друштвене заједнице, да би се спречиле социјалне тензије и промовишу климу мира. Знам да ће се многи позвати на тренутна дешавања, али ако загребемо дубље не наилазимо само на исламске екстремисте као узрочнике терористичких напада, сукоба и дестабилизација.

У исламском банкарству се остварује идеја Курана да је човек Бог на земљи, да сарађује са осталима и у складу са куранским принципима омогући да очува и користи опрезно све ресурсе земље које је Бог дао човечанству. „Стичемо кроз давање, јер би било немогуће да свако купује а да не даје ништа“ Куран 30:39 и 2:276. Индивидуална срећа и колективни интереси иду руку под руку. Зато у исламским земљама а и у њиховим комунама у иностранству постоји Закат или Заках, намет на одређене катергорије богатства, а примењује се на приходе и уштеде, робу, злато, сребро изнад одређених количина и у складу са Кураном (9:60) приходи се користе за сиромашне, болесне и путнике (било да су у невољи, треже образовање или ходочасници су), одлична форма социјалног осигурања. А појединци нека и даље анализирају утицаје Сороша на мигрантска кретања и заносе се, заборављајући да „банкар никада не држи руке у својим џеповима, већ у туђим.

Да ли ће ова форма банкарства испунити очекивања, време ће показати. Тренутно немамо исламске банке међу моћним банкама, али их имамо све више и више. А имају све више клијената који нису муслимани, као што их све више имамо и у земљама које нису са доминантно муслиманским становништвом, мада се и то из дана у дан мења. Подсетићу да је још Аристотел осуђивао камату и зеленашење, а и ране јеврејске и хришћанске традиције. Враћа ли нас исламско банкарство на пут личног банкара и праведнијег друштва, остаје отворено питање ако искључимо остале геополитичке аномалије у друштву које тренутно оптерећују Европу и читав свет.