Прочитај ми чланак

КО ЈЕ БИО КОЛАРАЦ ЧИЈА ЗАДУЖБИНА усред Београда годинама пропада?

0

Његова задужбина је одшколовала многе ђаке, издала велики број књига и часописа. Илија Милосављевић био је један од највећих трговаца храном у Европи свога времена, а надимак Коларац добио је по селу Колари надомак Смедерева у коме је рођен око 1800. године.

q

Његова задужбина је одшколовала многе ђаке, издала велики број књига и часописа. Илија Милосављевић био је један од највећих трговаца храном у Европи свога времена, а надимак Коларац добио је по селу Колари надомак Смедерева у коме је рођен око 1800. године.

„Од трња до звезда“

Илија је потицао из типичне занатлијске породице оног времена. Отац Милосав био је абаџија, а мајка се звала Јованка и била је домаћица. Након пропасти Првог српског устанка прешли су Дунав како би побегли од Турака, али се Илија брзо вратио у Београд и почео да ради за друге трговце.

Ту је и упознао Синђелију, ћерку београдског трговца Милутина Радовановића и његову велику љубав са којом се и оженио. Тада је и отворио свој први дућан.

Недуго затим, преселио се у Панчево и то се показало као најбољи пословни потез који је повукао. Тамо је Коларац развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.

Није дуго прошло, а дељанче из Колара постало је један од најбогатијих трговаца храном у целој Европи!

wСрећа, успех и богатство нису исто

Љубав Коларчевог живота – Синђелија, умрла је 1855. године, а како пар није имао деце, Илија и поред свог новца који је имао остаје сам. Након тога долази у Београд, град за који ће остати судбински везан до смрти.

У престоници Илија Милосављавић Коларац почиње да се бави трговином сољу и шалитром, као и да улаже у руднике. Све ово време, богатство му стално расте, а он налази начин да помогне многима.

Од 1854. финансира објављивање домаћих и преведених литерарних дела, а године 1861. установио је Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. он прераста у Књижевни фонд с капиталом од 10.000 дуката. До Првог светског рата овај фонд је издао 120 књига.

Све народу и за народ

Како није имао деце Илија Милосављавић Коларац је целокупну имовину завештао српском народу. Годину дана пре своје смрти саставио је тестамент у коме је одредио „да се од свега имања образује Фонд из кога ће се временом имати подићи српски универзитет“.

Крајем 1877. године у животу овог човека збио се један немио догађај. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни која је за циљ имала свргавање кнеза Милана Обреновића и довођење на власт Петра Карађорђевића.

e

Преки војни суд осудио Коларца на тамницу. Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор неповратно нарушио Коларчево здравље. Илија Милосављавић Коларац преминуо је 1878. у 78. години живота.

Остварење Коларчевог сна

Задужбина Илије Коларца почела да се зида 1929. године и то као објекат у дворишту постојећег једноспратног објекта на плацу задужбине Илије Милосављевића Коларца. У току 1930. године подигнута је велика концертна дворана са око 1200 места, тада највећа у Београду. Наредне године одлучено је да се и према улици подигне нови, троспратни објекат по пројекту архитекте Петра Бајаловића.

Зграда Коларчевог народног универзитета завршена је 1932. године. Проглашена је за споменик културе.