Прочитај ми чланакПерсуазивна пропаганда је истражена још пре око 60 година.
Персуазивна пропаганда је истражена још пре око 60 година.
Пропагандним порукама испод прага свести је могуће утицати на избор при куповини производа али и при политичким изборима.
Овај феномен се назива и „сублимисана перцепција“.
Експеримент у вези са овим феноменом је први истражио Ђ. Викари 1957. године у једном биоскопу у Њу Џерсију.
У току приказивања филма „Пикник“, гледаоцима су сваких пет секунди емитоване пропагандне поруке „једите кокице“ и „пијте кока колу“, и то брзином 1/300 секунди. После шест недеља тестирања (а у Србији од 2000-те до данас …) уследио је свесни одговор гледалаца (потрошача), јер је продаја кокица повећана за 58%, а кока коле за 18%. Ову технику је популарисао Вилсон Брајан Ки у књизи „Сублимисано завођење“.
Истраживања су показала да се сублимисаним убеђивањем, персуазивним порукама испод прага сећања (свести) може изазвати и осећај жеђи или глади а да он у стварности није оправдан !
Сублимисана перцепција се спроводи на три начина : визуелним ефектима (као у примеру), убрзаним говором и скривеним порукама у речи или слици или видео преносу.
Дакле, да ли је могуће на овај начин утицати и на изборе у Србији?
Да могуће је.
Да ли се то спроводи у медијима?
Да спроводи се.
…
Маркетари обично причају о примени неуромаркетинга у сфери истраживања тржишта али нико не жели да отвори тему персуазивне (убеђујуће) пропаганде у области сублимисане перцепције (пропаганде испод прага свести) у масовним медијима.
….
Ако овог тренутка изађете на улицу – радна меморија свести сваког од нас примиће и обрадити сваке секунде чак око 10.000 стимуланса.
Од 10 хиљада стимуланса постаћемо свесни тек њих 5 или 6 зависно од трајања, близине, интензитета, посебности стимуланса али и вигилности и тенацитета наше сопствене пажње итд.
Убеђујућа пропаганда може да делује управо у том огромном простору стимуланса које наша свест прима али којих не постајемо свесни.
Средином 50-тих година прошлог века је направљен већи број експеримената којима је истражено деловање персуазивне пропаганде испод прага свести.
Убедити људе да нешто раде а да тога нису свесни је етички проблем са којим се мало ко сме носити.
…
Питање је – да ли се данас у Србији користи оваква неетичка пропаганда на изборима или у рекламама великих компанија?
Утврђени су случајеви оваквих злоупотреба још пре 30 и више година у спотовима рок групе Пинк Флојд, као један пример који је светски познат.
Нико о примерима сублимисаног убеђивања не говори.
Нико не тражи ни од политичара да се оваква персуазивна пропаганда заустави уколико постоји.
Било би занимљиво, затражити да републичка агенција за контролу емитовања ТВ програма врши надзор политичких спотова и реклама у току али и ван предизборне кампање, како би се спречило пропагандно деловање испод прага свести (сублимисано убеђивање визуелним ефектима – краћим од стотог дела секунде) али и затражити формирање Анкетног одбора Народне скупштине Републике Србије након избора да истражи ову тему и коришћени рекламни материјал – свих политичких партија и актера на политичким изборима.
Појачани страх бирача пред саме изборе у Србији, посебно гласача Српске напредне странке, можда даје и оправдану сумњу да се ова тема отвори на најозбиљнији начин.
И овај текст је инициран потенцијалним садржајем сублимисане перцепције, на једној од телевизија у Србији са националном фреквенцијом, данас, сада и овде.
Персуазивна пропаганда уз сублимисано убеђивање је феномен познат шест деценија.
О томе не треба ћутати.
Треба затворити одговором, питање :
КАКО НАМЕСТИТИ ИЗБОРЕ У СРБИЈИ А ДА НИКО ТОГА НЕ БУДЕ СВЕСТАН ?
