Прочитај ми чланакБеоград -- Француска је била дужна да и без потернице Интерпола поступи по захтеву Србије за изручење бившег команданта ОВК Рамуша Харадинаја, рекла је министарка правде.
Фото: Бујар Трстена
Министарка правде Нела Кубуровић је након хитне седница Владе Србије изјавила да је Србија имала рок од 40 дана да достави доказе уз молбу за изручење Харадинаја, који је по потерници ухапшен у Француској, а јуче пуштен на слободу уз кауцију.
Харадинај је пуштен под условом да не напушта Француску, одузет му је пасош и мора два пута недељно да се јавља надлежној полицијској управи. Он ће на слободи сачекати коначну одлуку суда о захтеву за изручење Србије због оптужби за ратне злочине на Косову и Метохији.
„У року од пет дана доставили смо молбу за изручење и све доказе како би француски правосудни органи могли да поступају, а доставили смо и допуну захтева о изручењу баш када су одлучили да га пусте“, рекла је Кубуровићева и додала да је Тужилаштво за ратне злочине проширило истрагу и да је прикупљено још доказа и да постоји тридесетак нових сведока.
„Неки од сведока су дали писану изјаву, има оних који имају статус заштићених сведока тако да не могу да откривам њихова имена“, напоменула је Кубуровићева.
Она је нагласила да Србија не одустаје од захтева за изручење и нада се да ће француски правосудни органи поступити професионално и према конвенцијама које су и сами потписали, а које их обавезују на поступање без обзира на то да ли су у питању ратни злочини, геноцид или злочини против човечности.
„Постоји обавеза целе међународне заједнице да гони осумњичене за ратне злочине“, додала је она.
У конкретном случају, како је навела, ради се о злочинима над цивилним становништвом пре свега Србима, Ромима и Албанцима који нису пристали да сарађују са ОВК током 1999. године.
Она је истакла да иако су се Харадинајеви адвокати позивали на правила не бис ин идем – да је већ за иста кривична дела ослобођен у Хагу, тај поступак водио за дела од марта до септембра 1998, док га српски правосудни органи траже за дела махом почињена у јуну 1999. године.
„Решење о спрово]ењу истраге из 2004. године и наредба о проширењу која од пре десетак управо се односе на тај временски период. Дакле, нема говора о истим делима, јер није исти временски оквир, нису исти оштећени“, нагласила је министарка правде.
На конференцији је шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић читао и неке од исказа о злочинима ОВК.
