Прочитај ми чланакБез кредибилитета, без морала, без ауторитета, дубока држава је у дубоком проблему.
Америчка управљачка моћ је у великом проблему због растућих сигнала да све већи број грађана не осећа обавезу да поштује претпостављени ауторитет власти у Вашингтону. Једном када легитимитет наводне власти почне да се урушава у очима грађана, дубока политичка промена је на помолу, што нам историја показује на безброј примера из прошлости у којима је власт дошла и отишла, често срамотно.
Такозвана америчка „дубока држава“, коју чине војно-обавештајни апарат и његови оперативци у политичком и медијским естаблишменту, ставила је свој кредибилитет на коцку наводима о руској умешаности у америчке изборе. Те оптужбе су похабане, заправо и бесмислене, упркос усаглашеним свесним покушајима дубоке државе да им удене неку супстанцу.
Последњи високорангирани извештаји CIA, NSA, FBI и других америчких обавештајних агенција о наводним руским сајбер-нападима можда су фасцинирали председника Барака Обаму, разне чланове Конгреса и корпоративне медије. Али не и обичне Американце. Обични грађани, најблаже речено, нису били импресионирани. А то би требало да забрине владајући естаблишмент. Ако се људима више не може командовати, онда цео основ власти почиње да се урушава као кула од песка.
Како наводи Њујорк тајмс: „Трампове присталице ће на извештај о руском хаковању одговорити са ‘шта је ту толико страшно’?“ Међу обичним бирачима, који су далеко од вашингтонског белтвејског мехура, формирао се консензус о изругивању некада поштованој обавештајној заједници. „Рђави губитници“, „плачљивци“ и „апсурдно“ су само неки од запањених одговора обичних људи о тврдњама да су руски агенти, предвођени руским председником Владимиром Путином, окренули новембарске изборе у корист победе Доналда Трампа над Хилари Клинтон.
„Не верујем (америчким) обавештајним извештајима“, наводи мушкарац из Лузијане. „Због чега се сви толико плаше Русије? Ја нисам против Путина“. Други мушкарац, пензионисани амерички ваздухопловни официр, додаје: „Према оном што сам видео у извештајима (америчких обавештајних служби), та тврдња је смешна“.
КАКО ЈЕ ТРАМП ИЗНЕНАДИО ОБАВЕШТАЈЦЕ
Изабрани председник Трамп још једном делује фокусираније на праве проблеме који притискају обичне грађане. Пошто је изашао са такозваног „брифинга“ америчких обавештајаца прошлог петка, одбио је да се придружи изјавама вашингтонских јастребова који Русију оптужују за „ратни чин“. Трамп је уствари дао коментар да само „глупа“ особа не жели добре односе са Русијом.
Ово није одговор који су шпијуни очекивали од Трампа. CIA и њени сурогати у Обаминој администрацији, Конгрес и медији су градили извештај по принципу лова на вештице против било кога ко се усуди да се не сложи са извештајима о руском сајбер-мешању. За разлику од ратнохушчкачких чланова Конгреса, попут Џона Мекејна и Линдзија Грејема, Трамп се није укрцао у воз сатанизације Русије.
Ствар је у томе што се људи који нису на узди вашингтонске дубоке државе изгледа слажу са Трампом. У време огромних социјалних изазова, попут сиромаштва, незапослености, финансијске задужености, све лошије инфраструктуре и јавних служби итд, непријатељска политика Америке према Русији делује као спољна дистракција – презира достојан отклон од приоритета и траћење ресурса, а поврх тога и безобзирно хушкање на рат две нуклеарне силе.
Обавештајне агенције, потпомогнуте Обамином Белом кућом и мејнстрим медијима, покушале су да заједничким ауторитетом одиграју на „руску карту“ против Трампа. Али Трамп и тамошњи народни сентимент нису одговорили на начин који су обавештајци очекивали. Заправо, упркос сензационалистичким насловима мејнстрим медија о томе како је „Путин наредио кампању која је помогла Трампу да победи на изборима“, америчке обавештајне агенције су сада у стварној опасности да буду раскринкане као комични лажови.
Колапс америчког естаблишмента траје већ неко време, али моментум се убрзао Трамповом победом на изборима и склоношћу мејнстрим медија ка „лажним наративима“. Прошле недеље Вашингтон се осрамотио покретањем приче о руском хаковању америчке електричне мреже, што се убрзо испоставило као „лажна вест“.
Поводом најновијег америчког обавештајног извештаја, многи посматрачи широм света су – баш као Трамп и обични Американци – шокирани аматерским помањкањем доказа и генерално лошим квалитетом анализе. Независни експерти за сајбер-безбедност, укључујући и оне из САД, осудили су тврдње против Русије. Америчке обавештајне агенције тврде да имају „поткрепљујуће доказе“ да је Русија хаковала имејл налог Хилари Клинтон, али – неубедљиво – наводе да не могу показати те информације јер желе да заштите „осетљиве изворе и методе“. Та врста дочаравања ситуације учинила је да амерички шпијуни и њима подређени медији делују још комичније.
РАТНОХУШКАЧКА АМЕРИЧКА ВЛАДАЈУЋА КЛАСА
Велика новина је несразмерно огромни фокус америчког обавештајног извештаја посвећен покушају да се дискредитују руски медијски канали, RT и Спутњик. Извештај тврди да су медијски сервиси део кремаљске „кампање наметања утицаја“ и потом прилаже своје сопствено неадекватно образложење као „доказ“ да је Русија хаковала америчке изборе. Ако је то најбоље што амерички „национално-безбедносни чувари“ имају да понуде, онда можемо бити сигурни да је њихова оптужба против Русије ништавна.
Некада су у Америци мрачне и неизабране елите могле да контролишу друштво кроз монопол над сервилним медијима и политичарима који су се повиновали њиховом наводном ауторитету. Тада је постојало наивно уверење међу народом да тајне службе раде оно што је у најбољем интересу земље. Авај, та времена су прошлост. Људи су постали свесни масовне манипулације и криминала тих мрачних сила које режирају ратове и смене режима широм света због ускогрудих интереса елитних корпоративних моћника. Обични Американци својим животима и егзистенцијом финансирају махинације владајуће клике.
Обавештајни шефови дубоке државе можда су заведени од Обаме, Конгреса и медија да изнесу своје чудне тврдње о руској субверзији. Али све већи број обичних грађана у САД и широм света успева да види иза крештаве агенде непријатељство према Русији, које служи једино интересима дубоке државе.
Некад страшна и поштована, америчка дубока држава сада је суочена са дубоком дилемом, можда чак и егзистенцијалном кризом. Дубоко у себи је свесна да њен некадашњи кредибилитет и ауторитет пуцају на комаде. У прошлости су се амерички владари извлачили са својим шарадама изазивања ратова и конфликата кроз операције лажних застава и исконструисаних катастрофа: не тако тајни јапански напад на Перл Харбур; фабриковани инцидент у Тонкиншком заливу, који је прерастао у амерички геноцидни рат у Вијетнаму; сумњиви терористички напад 11. септембра и непостојеће ирачко оружје за масовно уништење само су неки од њих.
Иста та ратнохушкачка америчка владајућа класа жели још једну трку у наоружању; Хладни рат са Русијом који би напумпао Пентагон. Али овај пут су одиграли на карту која је исувише очигледно празна. Амерички шпијуни и њихова елита из естаблишмента свесни су да Трамп, амерички народ, Русија и остатак света знају да они немају шта да понуде. Немају кредибилитет, немају морал, немају ауторитет; дубока држава је у дубоком проблему.
Превод: Александар Вујовић
