Прочитај ми чланак

НОВИ ТЕРОРИЗАМ, ново лице Исламске државе

0

Зашто је ISIS тежиште тероризма из Европе пребацила у Турску?

y

На основу терористичког напада камионом у Берлину, процене су биле да ISIS током божићних и новогодишњих празника планира серију терористичких напада у градовима Централне Европе, али се то није догодило. Могуће је да су им планове пореметиле незапамћене мере безбедности, али је сасвим могуће и нешто друго – да ISIS има приоритетнијих послова и да се усредсредила на Турску. Јер постаје све јасније да став Турске одређује судбину ISIS. Боље речено, став Турске за ISIS значи живот или смрт, бар толико колико и резултати предстојећег договора Путин – Трамп о питању тероризма.

ISIS је јачала уз активну или прећутну подршку Турске. Територија Турске била је транзитна за њене виталне интересе и када је у питању прилив нових бораца и наоружавање и када је у питању трговина и обезбеђење материјалне базе рата. Ко се не сећа конвоја камиона натоварених нафтом који су као кроз сир пролазили турску границу. Ко се не сећа да је ISIS несметаног користила турске луке. Међутим, од покушаја пуча на турског председника Тајипа Ердогана ствари се мењају. Те широке могућности се нагло смањују и постају ограничене, до границе кријумчарења. Од тада почиње урушавање ISIS и сада јој се већ назире крај.

Промена става Турске према ISIS омогућила је да регуларна војска Сирије уз подршку Русије релативно брзо ослободи Алеп. Поред тога, Турска је одлучила да се активно укључи у борбу против ISIS. Било је крајње време да Турци схвате одакле им прети опасност. Дуго су одолевали притисцима из САД да отворено уђу тенковима у Сирију против Башара ел Асада, јер су се плашили да би тако дошли у директну конфронтацију са Русијом, а за такав сукоб Турска није спремна. Нису попустили ни под претњама Американаца да ће, ако остану пасивни, наоружати Курде. Није то била само претња, него америчка алтернатива коју су остварили – наоружали су Курде и активно их подржавали из ваздуха. Тако су Курди на том простору постали амерички савезници уместо Турске.

Вође ISIS су схватиле да без турске подршке губе битку и на основу тога одредиле шта је тренутни приоритет – рушење актуелне власти у Турској. Притом, користе једино оружје које имају, одлучујући се се за непрекидну серију драстичних терористичких акција. Зато су сада за опстанак ISIS и наставак џихада важније акције у турским градовима него у градовима Централне Европе. Повољна околност јесте, када је рушење режима у Турској у питању, што им се интереси поклапају не само са САД него са Западом у целини, јер Ердоган је и њима трн у оку.

Нема ту више ништа спорно – иако актуелни турски функционери све време помињу дисидента Фетулаха Гулена, одавно су схватили да иза свега стоје САД. Проценили су да је Гулен, за кога нико не може да каже шта је уствари – политичар, проповедник или писац, уствари експонент америчких обавештајних служби и америчких интереса. Потпуно је јасно да Ердоган и његова екипа, док оптужују Гулена, мисле на САД.

x

Могућности за извођење терористичких акција у Турској и пре неуспелог пуча биле су неупоредиво веће него у европским градовима. Тероризам у овој држави никада није престајао. Раније је носилац тероризма била Радничка партија Курдистана, док је данас примат узела ISIS. Након покушаја пуча, погодности за тероризам су вишесруко порасле и терористичке акције се одвијају готово несметано. Зашто је то тако и како се догодило да држава која одувек има проблема са тероризмом није извукла поуке, и зашто је ослабила свој одбрамбени механизам, уместо да га јача?

ЗАШТО ТУРСКИ ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ НЕ ФУНЦИОНИШЕ?

Ердоган је преживео покушај пуча захваљујући информацијама стране обавештајне службе – руске. Његове обавештајно-безбадносне службе, уместо да га информишу и заштите, опасно су га угрозиле. Ердогану је јасно да не би преживео пуч – ликвидација је постала пракса приликом насилног свргавања. Сазнање о размерама пуча било је застрашујуће, поготово о броју припадника обавештајно-безбедносног система Турске који су били укључени у организацију и извођење. Једини ослонац, али показало се прави, био је народ, и Ердоган је преживео. Наравно да је био принуђен да истог тренутка направи драстичну чистку у војсци и обавештајно-безбедносном сектору. Било би наивно веровати службама које нису приметиле и нису га обавестиле о организацији пуча у тако великим размерама.

Хапшења и смене били су неминовни ако жели да преживи, тако да је ефикасност обавештајно-безбедносних служби била за Ердогана у другом плану. Било је далеко важније да се не окрену против њега, јер таква могућност је итекако тињала. Тако се сада јавља други проблем за режим у Турској – тотална неефикасност безбедносних и обавештајних служби. Нема ту ништа чудно јер ни једна служба на свету не би могла поднети толике смене кадрова, а сачувати оперативне способности и ефикасност.

Зато се увек настоји и у великим превирањима у државама да се обавештајно-безбедносне службе сачувају од великих потреса и резова. Само незналице траже расформирање постојеће и формирање нове службе зато што у данашњим бурним временима једноставно нема времена за тако нешто. Знао је Ердоган како се то ради, да се углавном смењују шефови, али због размера пуча није смео да рескира.

Russian President Vladimir Putin (L) and his Turkish counterpart Tayyip Erdogan arrive for a joint news conference following their meeting in Istanbul, Turkey, October 10, 2016. REUTERS/Osman Orsal

Сада турске службе демонстрирају своју немоћ и делују потпуно конфузно и збуњено. Не само по питању превентивног деловања него и по питању саме истраге када се терористички напад догоди. Саопштења и закључци су често чудни и смешни и лаицима, а камоли стручњацима. Чини се да хапсе било кога само да смире јавност и да створе утисак да се нешто ради. Ако не могу да идентификују нападача у центру Истамбула, где ће онда моћи.

За претпоставити је да је центар града покривен камерама, тако да се лако може утврдити у ком правцу и како је терориста побегао. Наравно да њихова неспособност подстиче нове акције не само ISIS него и других терористичких организација. Поверење у њега и државу сваким новим терористичким актом се полако круни и, ако се ланац тероризма настави, велико је питање да ли ће се одржати на власти.

Ако Европа и свет искрено крећу у одлучну борбу против тероризма, како се вербално изјашњавају, прва ствар коју би требало да учине јесте да помогну Ердогану и Турској. Ако би рушењем актуелног режима Турска поново постала јак ослонац за одржавање виталних интереса ISIS, то ће бити велики проблем за ЕУ. Јер терористички напади у Истанбулу нису само порука Турској него и порука Европи како би могли изгледати европски градови ако зло ојача уместо да буде уништено.

ТЕРОРИЗАМ КОЈИ НИКОГ НЕ ЗАБРИЊАВА?

Чини се да не постоји град у коме је изведено толико драстичних трористичких акција као што је Багдад. ЕУ као да то не види или као да их се то директно не тиче, свет поготово. Нигде као у Ираку није тако деградирана хуманост и нигде није тако очито обесмишљена брига за људе, за народ, за грађане, због којих држава и треба да постоји. У Турској је обавештајно-безбедносни систем урушен, али постоји, док у Ираку од рушења Садама Хусеина уопште не постоји никакав безбедносни систем који би штитио обичне грађане.

Јасно је да је у Багдаду једино битна заштита западних војних објеката и виталних институција новог режима, док је безбедност грађана потпуно хаотична. У томе је суштина проблема јер мете терориста било где у свету, па тако и у Багдаду су управо цивили. Број мртвих више никога не узбуђује. Некако је за Багдад то постала нормална ствар, а то свет није смео да дозволи, поготово они који су на својим тенковима донели овакву демократију.

v

Мере безбедности у Багдаду више не могу да обезбеде миран дан ни приликом посете највиших светских државника. Тако су експлодирале бомбе и аутомобили бомбе током недавне званичне посете француског председника Франсоа Оланда. Порука терориста је више него јасна – овакав Ирак није држава и никада неће бити. А темпирање терористичких акција непосредно пре и за време посете страних државника јесте да су и њихове државе мета.

ИМА ЛИ ISIS РЕЗЕРВНИ ПЛАН

Офанзивни планови ISIS у Сирији нагло се топе, па и сама Исламска држава. Након ослобођења Алепа од регуларне сиријске војске и искреног уласка Турске у обрачун са тероризмом ништа више није исто. Ни на другом фронту, у Ираку, ISIS не цветају руже јер крајњим напорима бране Мосул, трећи по величини ирачки град после Багдада и Басре, који им је сада основно упориште.

Трећину града су већ изгубили а неке најаве указују да би до априла или најкасније до лета Мосул могао бити ослобођен. Тако је бар обећао Оланд који је посетио француске војнике на том фронту. Петстотина француских војника не учествује у борбама, али помаже Курдима који нападају Мосул. Сличну прогнозу о заузимању Мосула дао је и ирачки председник Фуад Масум, а он сигурно познаје ситуацији јер је ирачка војска носиоц ове офанзиве.

Ако изгуби и Мосул, ISIS више неће имати ни територијалне услове да се зове држава. Тако ће и садашњи начин њихове борбе бити неодржив. Планови морају да се мењају, па и сама стратегија. Чини се да су вође ISIS тога потпуно свесне и најновији потези јасно говоре о томе каква би стратегија могла бити употребљена након тога.

До сада су главне борбе за стварање, очување и проширење ISIS вођене фронталним борбеним дејствима, а тероризам је био јако средство за застрашивање и слабљење противника. Ако ISIS ослаби до те мере да фронталне борбе више не буду могуће, тероризам ће прерасти у најважнију активност уз ситна герилска дејства где то буде могуће. Зато су припреме за тероризам заиста опсежне, од регрутације, до обуке и прикривене дисперзије терориста по свету, посебно по Европи.

Зато дисперзија терориста по Европи данас више личи на некакв развој и распоред снага за борбу, где прави рат тек предстоји. Обавештајне службе су откриле да се многи терористи прекаљени у борбама враћају у Европу, али нико још није докучио њихове крајње планове. Да ли смо тек у некаквом предратном стању када је тероризам у питању, још није сасвим јасно. Али јесте да исламски терористи неће одустати и да се не могу уплашити нити преваспитати. Како би тај рат тероризмом стварно изгледао, само се може претпоставити иако већ има добрих очитих примера.

b

Добар пример су управо Багдад и Истанбул, који су постали показни полигони за овакву врсту рата. Наравно да европске земље и европски градови не могу да се пореде с њима, али треба бити опрезан. Јер све зависи од садашњег размештаја, опремања и одлучности терориста. Наравно, и од безбедносних мера уситњених европских обавештајно-безбедносних система, који су, на основу сложености ситуације, све ефикаснији. Откривају све више појединаца и група који планирају терористичке акције или су помагачи. Међутим, овде је мање важно колико су открили, а више колико нису. Једноставно су били неопрезни и дозволили да се преко мигрантске кризе у њихове земље убаци превелики број терориста да би се уопште могло причати о ефикасности система.

Уништењем ISIS свакако би ослабили и офанзивне могућности и мотив терориста, а хапшење или елиминација лидера ISIS би их обезглавила и претворила у хаотичано деловање појединачних група које би изгубиле координацију. Негативна страна уништења ISIS је то што би се већина радикалних исламиста разбежала по свету, па тако и по Европи. Ако се обавештајно-безбедносне службе данас припремају за најтежу ситуацију, то ће бити управо тај тренутак. Значи, уништење ISIS је само први корак на путу уништења тероризма. ISIS као идеја радикалних муслимана не може се уништити оружјем, али ISIS као фактичко стање итекако може.

НЕИСКРЕНОСТ ЗАПАДА ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ

Никоме више не треба објашњавати да је Запад одавно прихватио поделу на добар и лош тероризам. Управо такав став је омогућио „добрим“ терористима да се развију до мере да стварају своје државе. Ово није карактеристично само за Блиски исток, јер такву ситуацију имамо и на Балкану, у такозваној држави Косово, и не само тамо. Утисак је да САД и НАТО нису размишљали о последицама када су помагали терористе и да су, дугорочно гледано, и сами угрожени. Јер основна идеја радикалних исламиста је да покоре цео свет, где су основне мете управо западна култура и хришћанство. Утисак је да Запад ни данас не може да донесе дефинитивну одлуку да је сваки тероризам опасан и да се мора уништити, а без такве одлуке нема успешне борбе против тероризма. Смртни ударац тероризму биће ускраћивање подршке светских и регионалних сила.

Без обзира што нам се чини да су размере тероризма у Европи огромне, то су још увек појединачне терористичке акције са којима се свака држава самостално може изборити. Појединачна терористичка акција, без обзира колико драстична и болна била, релативно брзо се превазилази и није у стању да тотално поремети свакодневни живот на дуже стазе. Поверење грађана у државу није у већој мери пољуљано, посебно ако је безбедносни систем ефикасан након терористичке акције и ако се брзо орткрију и неутралишу починиоци.

n

Серија терористичких акција је много озбиљнија ствар по питању поверења у државу. Она може битно пореметити нормално функционисање виталних система града па и државе у целини. Врло је битна дужина интервала између терористичких акција. Што су оне учесталије, поремећај је већи. Ако се терористичке акције изводе свакодневно, или скоро свакодневно, онда је то рат тероризмом и таква држава, хтела не хтела, мора увести неку врсту ванредног стања.

ТЕРОРИСТИ УНАПРЕЂУЈУ МЕТОДЕ

Анализа великог броја терористичких акција ISIS мења неке ставове о тероризму уопште. У њиховим акцијама нема преговора и истицања захтева, него је масакр цивила једини план. Застрашивање и стварање опште несигурности су замишљени као ефикасна средства за слабљење и рушење држава. Свет се среће са великом дилемом и нерешивим проблемом који се зове поблицитет. Без публицитета терористичке акције не би имале праву сврху, па би било најбоље медијски их потпуно игнорисати. Међутим, то је практично немогуће, јер како прећутати масакрирање људи. Која би била сврха медија ако би се таква вест прећутала?

Терористи, захваљујући погрешном приступу Запада, имају могућности за пропаганду преко сопствених медија. У њима величају своје терористе а погинуле зову шехидима и тако позивају и подстичу друге на сличне акције. Ипак, њихов главни ослонац по питању пропаганде управо су највећи светски медији, који редовно и детаљно извештавају о њиховим акцијама. Труде се да те акције буду што крвавије како би што дуже држали пажњу медија. Не смета им што се о њима прича као о тешким злочинцима, то им још и одговара, јер је циљ заплашити све оне који нису са њима. Није у питању верска суштина ритуалних клања заробљеника и талаца, него управо публицитет светских медија.

Да би што више привукли пажњу жртвама облаче наранџасте униформе и измишљају све страшније начине убијања, као што је паљење људи у кавезима и сл. У злочине увлаче и децу, све са циљем да би се свет што више згражао, а медији што дуже извештавали. Ту је основна порука – ми долазимо, то ће се и вама догодити, од нас вас нико не може заштитити ако нам се не прикључите.

Самоубилачке терористичке акције имају велики ефекат за постизање циља. Стварају нервозу и код професионалаца јер како спречити намеру онога ко је решен да се жртвује. Ипак, код последњих великих терористичких акција самоубилачка намера није толико изражена јер извршиоци имају план бекства. То значи да ISIS, поред самоубица, у борбу уводи врхунски обучене специјалце – терористе за вишекратну употребу. Сваки покрет таквих терористе на снимцима масакра говори о врхунској обученостиу руковању оружјем, кретању и контроли ситуације.

Такви терористи више не презају ни од професионалног обезбеђења – њега прво елиминишу. Значи, обезбеђења ће морати да се далеко озбиљније и студиозније организују, и то више неће бити јефтина ставка у организацији било какве манифестације. На пример, на некаквој манифестацији у дворани или свечаности у ресторану није више довољно обележено обезбеђење пред вратима, него је неопходно тајно обезбеђење међу гостима и непосредном окружењу објекта.

Код терориста за вишекратну употребу полиција има више могућности да по њиховом трагу пронађе њихове тајне базе и пунктове. Да их хапси и саслушава и тако разбија њихову мрежу, што код самоубица није могуће. Ту сада долази до изражаја квалитет и опремљеност безбедносног система, али су за превентивно деловање биле и остале најважније обавештајне службе и њихова способност оперативног продора међу терористе.

m

Што се тиче самих грађана који су мета и жртве терориста, снимци са видео-камера редовно показују необученост и несналажење. Класична упозорења и савети да не треба пружати отпор и да треба бити кооперативан са терористима и слушати њихове захтеве у случају терориста ISIS више не важе. На пример, у клубу Реина у Истанбулу један човек је преживео тако што се бацио на под и правио мртав, док је други који је мирно стајао хладнокрвно убијен.

Значи едукација и увежбавање људи за овакве ситуације мора бити – ако можеш, бежи; ако имаш шансу, пружи отпор; ако не можеш ништа друго, легни на под и прави се мртав. Јер терористи немају времена да тако детаљно проучавају сваког човека и пажња им је усредсређена на појаву полицијских снага. Значи, савети и упутства грађанима како да се понашају не могу бити нешто трајно дефинисано, него се морају мењати у складу са променом тактике терориста.