Прочитај ми чланакНОВИ САД - 1856. - Рођен је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског певачког друштва, у стилизацији фолклорних мотива узор генерацијама композитора. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет српске музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дела: 15 "Руковети", "Приморски напеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".
НОВИ САД – 1856. – Рођен је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског певачког друштва, у стилизацији фолклорних мотива узор генерацијама композитора. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет српске музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дела: 15 „Руковети“, „Приморски напеви“, „Козар“, соло песма „Лем-Едим“, сценска музика за „Ивкову славу“, црквена музика „Опело“, „Акатист Богородици“, „Литургија“.
Данас је среда, 9. јануар, девети дан 2017. До краја године има 357 дана.
1792. – Миром у Јашију окончан је руско-турски рат, који је Османско царство почело у августу 1787. Река Дњестар постала је граница између двеју земаља, али је Русија добила црноморско приморје између река Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Крим и области Кубан.
1793. – Француз Жан Пјер Бланшар извео је први лет балоном изнад северноамеричког континента.
1804. – Испред манастира Моравица Турци су убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела је сеча српских кнезова, што је убрзало избијање Првог српског устанка.
1873. – Умро је француски државник Шарл Луј Наполеон ИИИ Бонапарта, председник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Као синовац Наполеона И живео је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848, када су га на власт довели крупни капиталисти, незадовољни рестаурацијом Бурбона. Почетком децембра 1851. ударом је приграбио сву власт, а 1852. обновио је монархију (царство). Агресивном спољном политиком настојао је да ојача Француску и увећа њене поседе. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе. Током његове владавине, Француска је запосела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успешно ратовала у Кримском рату од 1854. до 1856. против Русије у савезу са Турском, Великом Британијом и Пијемонтом (Сардинијом), као и 1859. против Аустрије у Италији. Фијаском је окончан покушај (1862. до 1867.) да помоћу „цара“ Максимилијана Хабзбуршког успостави француску доминацију у Мексику. Са циљем да осујети уједињење Немачке, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен с престола, а Француска је 4. октобра 1870. поново постала република. После закључења мира с Пруском 1871. емигрирао је у Енглеску где је умро.
1878. – У српско-турском рату српска војска је ушла у Ниш, а Турци су сутрадан предали тврђаву и варош, чиме је коначно окончана њихова управа. Борбе су трајале 25 дана, а одлучујућа је била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу.
1878. – Умро је италијански краљ Виторио Емануеле ИИ, први владар уједињене Италије, назван „честити краљ“. На престо је дошао 1849. као краљ Пијемонта (Сардиније) – од 1861. он је краљ уједињене Италије. Доследно је поштовао парламентарни поредак.
1890. – Рођен је чешки писац Карел Чапек. Изразити скептик, критички је тумачио читав свет који га је окруживао, посебно се ужасавао сваке врсте тоталитаризма – и десног и левог. Његова дела упозороње су на опасност која се приближавала. У утопистичким романима „Фабрика апсолутног“, „Кракатит“ и „Рат људи и даждевњака“ упозорио је на апсурдност техничке цивилизације, а као директна опомена звуче драме „Бела болест“ и „Мати“. Остала дела: збирке приповедака „Распеће“, „Мучне приповетке“, драме „Розумови универзални роботи“, „Разбојник“, романи „Хордубал“, „Метеор“, „Обичан живот“, путописне козерије „Путописи из Италије“, „Путописи из Енглеске“, есеји и фељтони „Критика речи“, „О најближим стварима“, „Зашто нисам комунист“, „Разговори са Т. Г. Масариком“.
1908. – Рођена је француска књижевница Симон де Бовоар, егзистенцијалиста, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја. Дела: романи „Мандарини“, „Лепе слике“, „Други пол“, мемоари „Успомене добро васпитане девојке“.
1913. – Рођен је амерички државник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднео оставку под претњом смењењивања. Председник САД постао је 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат јер се 1974. повукао због афере „Вотергејт“. Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи председничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наложио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наследио га је потпредседник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је био потпредседник САД од 1953. до 1960, кад је на председничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином после тајне дипломатије специјалног саветника Хенрија Кисинџера.
1922. – Рођен је гвинејски државник и писац Ахмед Секу Туре, који је после стицања независности Гвинеје 1958. постао њен први председник. Претходно је био синдикални активиста у Француској Западној Африци, а 1956. изабран је за посланика француске скупштине. Дела: збирка песама „Борбене песме“, политички списи „Гвинејско искуство и афричко јединство“, „Африка и револуција“, „Бранити револуцију“, „Моћ народа“.
1941. – Рођена је америчка певачица Џоан Баез, борац за људска права, која се током Вијетнамског рата снажно противила војној интервенцији САД у Индокини, што је имало огроман ођек у јавности, посебно међу млађим генерацијама.
1942. – У Петровграду (садашњи Зрењанин), Кикинди и другим местима у Банату, немачки окупатори су у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера. Истог дана мађарске окупационе власти почеле су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе у Бачкој. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано је 60 Срба – што је такође била последица деловања локалног партизанског одреда.
1945. – У Другом светском рату почело је искрцавање трупа САД на највеће филипинско острво Лузон, а борбе су окончане тек 15. августа капитулацијом јапанских снага.
1957. – Пошто се компромитовао агресијом на Египат у октобру 1956, британски премијер Ентони Идн поднео је оставку.
1962. – Совјетски Савез и Куба потписали су трговински споразум на основу којег је Куба годинама добијала робу по вештачки ниским ценама.
1964. – Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска високошколца.
1992. – Реагујући на одлуку босанских муслимана (Бошњаци) и Хрвата да затраже признање од стране Европске заједнице, Срби у Босни и Херцеговини (њихова скупштина) прогласили су Републику српског народа Босне и Херцеговине – Републику Српску.
1996. – Чеченски исламски терористи заузели су болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлар на југу Русије.
1999. – Француски војници из састава Сфора у близини Србиња (Фоча) убили су Драгана Гаговића, осумњиченог за ратне злочине. На њега је отворена ватра док се кретао аутомобилом, при том су се у возилу налазила и деца.
2002. – САД су изградиле своју прву базу у бившој совјетској републици Киргизији. Из ове базе, која је прва на територији негдашњег Совјетског Савеза, односно Заједнице Независних Држава, САД контролишу ваздушни простор Авганистана, али и читаве Централне Азије.
2004. – Одлуком владе Србије, Богословски факултет у Београду је после 52 године враћен у састав Београдског универзитета.
2004. – Турска је потписала протокол о укидању смртне казне чак и у време рата, у настојању да задовољи стандарде Европске уније како би могла да отпочне преговоре о уласку у ЕУ.
2005. – Судански потпредседник Али Осман Таха и Џон Гаранг, шеф Ослободилачког покрета суданског народа (СПЛМ) – побуњеничке групе са југа Судана, потписали су у Најробију у Кенији мировни споразум после 21 године грађанског рата.
