Прочитај ми чланак

СВУДА ЗЕМЉА ГОСПОДЊА: Православни Божић у муслиманском месту

0

Први православни Божић након рата слави се и у обновљеној цркви Светог Василија Острошког у Благају поред Мостара. Као многа места у Босни и Херцеговини, и Благај изгледа помало као Јерусалим у малом.

1

Први православни Божић након рата слави се и у обновљеној цркви Светог Василија Острошког у Благају поред Мостара. Као многа места у Босни и Херцеговини, и Благај изгледа помало као Јерусалим у малом.

„Сањао сам, када сам се вратио из Канаде у Херцеговину, да се обновила црква у Благају. Рекао сам мом куму Маринку Чоловићу, куме ја сам сигуран да ће се обновити црква у Благају“, прича Његош Кузман, повратник из Канаде након вечерње молитве и освећења и паљења бадњака у парохијском дому цркве Светог Василија Острошког у Благају. Он скоро сваког викенда долази из Требиња у Мало поље код Благаја и онда недељом ујутро на литургију у Благај, у цркву у којој је, како каже, и крштен.

Срби у Благају: „Ја једини!“

„Мислим да ја ништа не бих успио да није управо ових људи овдје који ме надахњују“, прича свештеник Бранимир Боровчанин који је на питање колико Срба данас живи у Благају казао: „Ја једини.“ Што се тиче суживота, каже кратко да је атмосфера „пријератна“: „Посјећујемо једни друге. Идемо на Бајрам, Божић,… И ја се водим чињеницом да је свуда земља Господња.“

У Благају је пре последњег рата у БиХ живело свега неколико српских породица. Осим свештеника Боровчанина, у Благају живи још једна католичка породица, остали становници су муслимани, Бошњаци. Благајску парохију махом чине становници околних села: Малог поља, Ортијеша, Лакшевина,… Тако је било и овог петка уочи Божића којег ови хришћани славе по Јулијанском календару. Управо из тих села је и био највећи број људи. Али, нису само парохијани ти који долазе у ову цркву. „Није ово само црква за људе који су из Благаја. Долазе људи из Бијелог поља, Житомислића и осталих мјеста. И то је управо жива црква Херцеговине“, каже свештеник Боровчанин.

2

„Ово није била моја црква прије рата. Ми смо припадали Саборној цркви у Мостару“, прича Вања Бјелица-Чабрило, новинарка из Мостара и наглашава да откако са супругом живи у Ортијешу припада благајској парохији. „Откако је свештеник Бранислав дошао овдје и откако је љетос обновљена и освештана црква, ми смо почели овдје долазити. Раније смо ишли у Манастир Житомислић. Али, лијеп је осјећај откако је обновљена црква“, каже она.

Јерусалим у малом

Као многа места у Босни и Херцеговини, и Благај изгледа помало као Јерусалим у малом. Када улазите у то место поред Мостара, одмах након што прођете католичку цркву, стотињак метара даље, на путу ка Текији, Дервишкој кући на врелу Буне у Благају, налази се ова обновљена православна црква која сведочи о повратку Срба у долину Неретве.

Но, с обзиром на константне извештаје како многи млади, и не само млади, због недостатка перспективе напуштају Босну и Херцеговину, неумитно се намеће питање и да ли су повратници задовољни одлуком коју су донели – да се врате на своје.

3

Једна Мостарка каже како се „сваког дана све више пита да ли се требала вратити“. „Последње две, три године је постало напето. Напета је политичка ситуација у целој земљи, па се сва та превирања онда преносе на нижи ниво. Не знам. Некад је мало боље, некад мало лошије. Али, ми ипак овде добро живимо“, закључује на крају оптимистично ова Мостарка која није желела да јој се помиње име.

„Нема раја без родног краја“

Повратник из Канаде Његош Кузман каже да је хтео да се врати у своје Мало поље, али ипак је економска ситуација пресудна била за то да за сада остане у Требињу. „Радио сам, додуше, четири године у Мостару, али је онда њемачка фирма Хенкел отворила погон за производњу љепила за керамичке плочице и термоизолацију у Билећи. Тамо сам добио посао и за сад је тако“, каже овај ‘викенд-ходочасник’ ка долини Неретве.

Одлазећи из парохијског дома поред цркве у Благају, зачули су се звуци песме, такозваног херцеговачког Бећарца: „Нема раја без роднога краја, ни милине без Херцеговине“. А још увек се чује и пуцкетање бадњака, први пут након 25 година.