Прочитај ми чланак

ЖИВОТНА ИСПОВЕСТ РАСПУЋИНОВЕ ЋЕРКЕ: „Тата је био једноставан човек великог срца“

0

Нема човека који не зна за судбину Григорија Распућина, руског мистика који је имао толики утицај на људе да је успео да се наметне чак и самом руском цару Николају ИИ и његовој жени као особа од поверења. Међутим, прича о Распућиновој ћерки Марији подједнако је фасцинантна!

x

Нема човека који не зна за судбину Григорија Распућина, руског мистика који је имао толики утицај на људе да је успео да се наметне чак и самом руском цару Николају ИИ и његовој жени као особа од поверења. Међутим, прича о Распућиновој ћерки Марији подједнако је фасцинантна!

О руском мистику Распућину и данас се свашта говори, а немали број прича односи се и на његове сексуалне авантуре и многобројну децу коју је наводно имао. Ипак, ако је „отац Григориј“ и имао ванбрачну децу, Марија је настала у његовом једином званичном браку.

Распућинова жена звала се Прасковиа Федоровна Дубровина, и са њом је изродио седморо деце – Микхаила, Ану, Григора, Дмитрија, Матриону, Варвару и Параскеву. Троје је поживело до одраслог доба – Дмитри, рођен 1895. године, Матриона, рођена 1898. године и Варја, рођена 1900. године.

Матриона је променила име у Марија када се преселила у Санкт Петербург 1913. године како би била са оцем.

c

Распућин са својом преживелом децом – Дмитријем, Матрионом и Варјом, Фото: Wikipedia

Баш као што је након 1918. године испливало на стотине, па и хиљаде, лажних наследника Романових, исто се десило и са наследницима Распућина. Након што је династија Романових срушена, а Распућин убијен, у једном тренутку изгубио се траг Распућиновој деци.

Тако је Лос Анђелес Тајмс јављао да су Марију и Варју усвојили рођаци царске породице, а да су их затим одвели у Сибир. Према неким наводима, Варја је 1925. године умрла од тифуса, док је Дмитри 1933. године умро услед дизентерије.

Тврдила је да може да ступи у контакт са мртвим оцем

Марија се, с друге стране, вратила у Санкт Петербург, где се удала за Бориса Соловијева, официра Белог покрета.

Постоји чак и сачувани Маријин дневник, у коме је, између осталог, записала и како сматра ју је мртви Распућин својим јављањем у сновима и натерао на удају.

– Тата је поново говорио са мном… Зашто ми сви говоре исто – да треба да волим Бориса, и да морам да га волим? Он ми се уопште не допада – записала је Марија.

С друге стране, ни Борис није био одушевљен Маријом – у свом дневнику записао је да
„Марија није била добра чак ни за секс“, јер је тело сваке друге жене сматрао привлачнијим од њеног.

Марија и Борис имали су двоје деце – Татјану и Марију, а Борис је 1926. године умро од последица туберкулозе. Марија је након тога била приморана да ради као кабаре плесачица.

Домаћица која је постала кротитељка лавова

v

Марија фотографисана у циркусу, Фото: Wikipedia

Марија се 1930. године прикључила циркусу браће Ринглинг као кротитељка лавова, и емигрирала је у Америку. Године 1977. Марија је дала и интервју у коме је говорила о свом оцу и животу који је водила без њега.

– Зашто не бих била кротитељка лавова? Уосталом, већ сам била у кавезу са бољшевицима – прокоментарисала је у интервјуу своју циркуску каријеру Марија.

Књига „Жене из циркуса Америке 1880 – 1940“ наводи и да се Марија представљала као „ћерка лудог свеца и особе од поверења покојног цара Николаја“, што имплицира да је користила име свог оца како би се додатно прославила.

У лецима је писало и да Марија „изводи магију над дивљим зверима баш као што је то њен отац радио са људима“.

Марија се кратко задржала у циркусу – престала је са радом након што ју је медвед напао. Након тога, удала се за једног електротехничара. Од њега се развела 1945. године и затим се запослила на бродоградилишту као механичарка.

b

Марија Распућин током интервјуа, Фото: Wikipedia

Очево наслеђе

Марија је успела да се издржава само својим радом. Радила је у болници, давала је лекције руског језика и радила као бејбиситерка пре свега код руске емиграције. Последњих година живота живела је Лос Анђелесу од совијалне помоћи.

Марија је у току читавог свог живота покушала да убеди људе у то да Распућин није био „негативац“. У својим сећањима описала га је као „једноставног човека са великим срцем и јаким духовним моћима који је волео Русију, Бога и Цара“.

У сарадњи са новинаром Патом Бархамом написала је своје мемоаре „Распућин: Човек иза мита“, објављене 1977. године, исте када је и умрла.