Прочитај ми чланак

(1917-2017) СТО ГОДИНА ОД РЕВОЛУЦИЈЕ: Да ли су Срби највећи комунисти?

0

Питање комунизма је најкомплексније код Срба који су изградили аутентичан однос према идеологији. Ако су Срби најтеже доживели распад федералне Југославије, као продукта Титовог комунизма, онда можда прејака "србоцентрична" теза да су се Срби више везали за комунизам као тема добија легитимитет и недавним истраживањем по ком је Јосип Броз Тито омиљени владар међу грађанима Србије.

p

Питање комунизма је најкомплексније код Срба који су изградили аутентичан однос према идеологији. Ако су Срби најтеже доживели распад федералне Југославије, као продукта Титовог комунизма, онда можда прејака „србоцентрична“ теза да су се Срби више везали за комунизам као тема добија легитимитет и недавним истраживањем по ком је Јосип Броз Тито омиљени владар међу грађанима Србије.

Најпартизанскији део Србије, Срем, био је крај насељен добростојећим сељацима. По тадашњој марксистичкој теорији, требало је да Сремци буду против револуције, а тамо није било ниједног четника – Предраг Ј. Марковић.

Адам и Ева су свакако били први комунисти. Не, није овде реч о покушају да се комунизам представи као природни облик друштвеног уређења, нити је реч о теорији по којој су комунисти изворни хришћански морал пресвукли и дистрибуирали га огорченом плебсу, гарнирано српом и чекићем. Реч је о далеко баналнијем, али прилично илустративном запажању из једног вица: „Нису имали шта да обуку, за ручак су добили јабуку, а убеђивали су их да живе у рају.“ Да, то је комунизам.

Улазимо у 2017. годину, у којој ће се обележавати сто година од револуционарне 1917. која је у новембру (октобру, јелте, по јулијанском календару) кулминирала доласком бољшевика на власт у Русији и уласком на међународну политичку сцену комунистичке идеологије.Сто година касније, од утопије у којој је (поједностављено) слобода жртвована зарад једнакости — са некима, орвеловски, мало „једнакијима“ — представа о комунизму, као пораженој идеологији, није одмакла од тог вица по којем су комунистички властодршци проблем немаштине одлучили да реше тако што ће напаћени и често неуки народ убедити да је та немаштина заправо благостање.

Ако је са крајем Првог светског рата завршен хобсбаумовски дуги деветнаести и почео кратки двадесети век, онда је Октобарска револуција, којој је претходила Фебруарска, исцртала геополитичку слику Европе и света, и поставила корене сукоба који ће обележити 20. век. А комунизам као идеологија која је тада „изашла из подрума“, засејао је клицу која ће, по многима, посебно наћи плодно тле међу Србима.