У новогодишњем двоброју Недељника објављујемо сећања Вука Драшковића на прве кораке београдских опозиционара осамдесетих. Шта се говорило на скуповима којима су присуствовали Ћосић, Бећковић, Брана Црнчевић, Михиз, Данко Поповић, Веселин Ђуретић, Василије Крестић, Драгослав Михаиловић, Шешељ...

У новогодишњем двоброју Недељника објављујемо сећања Вука Драшковића на прве кораке београдских опозиционара осамдесетих. Шта се говорило на скуповима којима су присуствовали Ћосић, Бећковић, Брана Црнчевић, Михиз, Данко Поповић, Веселин Ђуретић, Василије Крестић, Драгослав Михаиловић, Шешељ…

Крајем децембра 1982, све главне радио-телевизијске станице и новине у Југославији објављују „књижевну критику“ о мом роману „Нож“ коју, у свом говору пред бившим и одабраним партизанима Херцеговине, изриче народни херој Владо Шегрт.

– Књигу – каже он – нисам читао, али је најоштрије осуђујем као подмукли непријатељски и великосрпски напад на тековине социјалистичке револуције и на братство и јединство наших народа и народности!

Херцеговина је одабрана за место почетка хајке, јер је у роману „Нож“ управо Херцеговина главна позорница усташког геноцида почињеног у Другом светском рату над Србима. Као Херцеговац и Србин, херој Шегрт је одабран да испали први хитац у књигу и писца, Херцеговца и Србина.

Изложен сам општем и хистеричном каменовању. Ко је тај Вук Драшковић и шта он хоће?

Осетио сам се и постиђеним и немоћним. Постиђеним због простаклука свог кума и пријатеља Војислава Шешеља, а немоћним што га нисам могао бранити од њега самога.

– Срамота ме је због тога што ратујемо против џемпера, гаћица и крањских кобасица – памтим како су ме многи погледали са чуђењем. – Ми са Словенцима немамо никаквих историјских спорова нити злих успомена. Њима је Милошевић завео санкције због Титове штафете, јер су оскрнавили темељ његове вере.

– Сагласан сам са вама – каже Михиз. – Ако хоћемо да одржимо Југославију у било којој државној форми, онда је сулудо окретати Словенце против нас. Господо, Словенија није западна граница ове државе, него једина брана хрватској сецесији.

– Вук је опет антипротиван – умеша се Брана Црнчевић. – Сад ти не ваља ни Милошевић – потапша ме по рамену. – Не брини, ја ни Словенији ни Хрватској не дам да се отцепе – по навици, и тај спор он преводи у доскочицу.

– Али шта ћемо са оном Титовом ногом коју су му одсекли у Љубљани? – умеша се Војислав Шешељ. – Ја сам за то да се она подели свим републикама и покрајинама, или да се на Брионима скува једна добра хрватска коленица!

– И кад мрзите, морате да мрзите са стилом и укусом – каже му Михиз.

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: Војислав Шешељ, Вук Драшковић