Прочитај ми чланак

СЕЛО У КОЈЕМ СВИ РАДЕ: 500 кућа, свака има приход

0

Сремско село недалеко од Руме пример је да и у малој средини може лепо да се ради и пристојно заради.

15653486205864c1a1a6e60251995948_w640

Фото: thinkstock

Сремско село недалеко од Руме пример је да и у малој средини може лепо да се ради и пристојно заради.

Обрађују свих 2.890 хектара земље, а у сваком од 500 домаћинстава бар по један запослени

Мада нема прецизних података како су Добринци у Срему добили име, житељи овог места, удаљеног осам километара од Руме, уверени су да је назив потекао од доброте људи који живе у њему, пишу Вечерње новости.

Православна црква Светог оца Николаја, после 70 година, добила је нову куполу високу 15 метара на торњу. Поред уређења фасаде на цркви, коју је донирао Горан Дошић из Русије, добриначка парохија лепо живи, каже Ђорђе Павловић, протојереј, сеоски парох.

У Добринцима су рођени Нићифор Нинковић, учесник Првог српског устанка и дугогодишњи берберин кнеза Милоша Обреновића, Јован Суботић, адвокат, српски песник и политичар, као и Славко Воркапић, амерички филмски редитељ и монтажер, којем су у част Добринчани поставили спомен-плочу (на слици) на згради месне заједнице у центру села.

Ови вредни и радни домаћини не жале се на живот, а зашто би када свако од 500 домаћинстава има приход. Поред земље коју обрађују, бар један члан породице запослен је у неком предузећу.

Отварањем првог погона у селу, који ће се бавити производњом и прерадом поврћа, а чија ће изградња бити завршена следеће године, око 200 мештана наћи ће посао у њему, што ће допринети уговарању производње са пољопривредницима, али и бољем животном стандарду.

Од укупно 2.890 хектара у добриначком атару, нема ниједног педља земље који није обрађен. Поред производње лубеница, по чему су надалеко познати и што промовишу кроз сеоску „Бостанијаду“, они сеју још и диње, краставце, парадајз. Неки су чак и рекордери у повртарској производњи.

“Ми имамо развијено тржиште по кућама. То су дугогодишњи купци, који знају да узимају квалитетну робу. Наравно да су велика улагања у производњу, јер, примера ради, за хектар лубеница, од семенки, фолија, па до примене агротехничких мера потребно је око две хиљаде евра. Али кад купац дође на кућни праг и одједном купи робу, исплативије је него кад се носи на пијацу”, каже Ђорђе Томић, председник Савета месне заједнице.

У селу са 1.700 становника, годишње се роди од 12 до 18 малишана, па није ни чудно што је ово једино село у румској општини које има јаслице.

“У предшколској установи налази се 25 деце, а у јаслицама 30. Родитељи су на послу, баке и деке раде на њивама, па пошто није имао ко да чува децу, имали смо потребу за отварањем јаслица”, прича први човек села, у којем постоји и четворогодишња Основна школа „Иво Лола Рибар“, коју похађа шездесетак ђака.

Поред Ловачког друштва „Зец“, село има и Аматерско културно-уметничко друштво „Добринци“, Удружење жена „Тифани“, Фудбалски клуб Сремац… У активностима ових клубова велико учешће имају млади.

“Није тачно да не може да се нађе посао, ми смо пример за то. Већина наших мештана ради у румским погонима, или у оближњој пећиначкој општини. Неки обрађују земљу, а има и оних који сезонски раде и добро зараде”, уверен је Ђорђе Томић, који и сам обрађује око 80 хектара земље.