Прочитај ми чланак

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: О будућој Трамповој политици према Србији и Србима

0

У најновијем броју „Новосадског репортера” изашао је интервју са познатим српским геополитикологом и аналитичарем др Драганом Петровићем, којег преносимо у целости:

Фото: Ројтерс

Фото: Ројтерс

1. Како ви оцењујете будући однос Америке према Балкану?

– Будући однос САД према Балкану, је са једне стране условљен дугорочнијом америчком стратегијом, али и потенцијалним изменама које ће свакако уследити након победе Трампа. Мислим да ће на глобалном плану под Трампом доћи до изражаја једна стратегија побољшавања односа са Русијом и смањења укупних напрегнутости у спољнополитичком домену те покушај санирања унутрашњих економско социјалних проблема Америке, реструктуирање њеног индустријског и инфраструктурног елемента, пооштравање миграционе политике. Исламски фактор ће се третирати са више опрезности, мање улагати у невладин сектор, укључујући и смањење интензитета или чак привремено одустајање од концепта « обојених револуција » широм света.

На Балкану ће следствено томе доћи до опрезније политике, што би значило покушај постизања компромиса колико је то, и где могуће са Русијом, уместо до садашњег концепта затезања односа и повремено сукобљавања по низу питања са Москвом.

Украјинска криза и увођење санкција Русији од стране САД и ЕУ, блокада од стране Брисела реализације концепта Јужног тока, паралелно са кризом у Сирији, турбулентностима у вези Турске, покушај увлачења Црне Горе у НАТО мимо референдума, и реалног одсуства демократског капацитета њене популације по том питању, заоштравање унутрашње кризе у Македонији, па и мигрантска криза уопште и економска криза у Грчкој, да не говоримо о сталности проблема у вези Ким, али и на релацији Сарајево – Република Српска, све је то заоштравало односе на Балкану и ширем региону, али и противречности на релацији Вашингтон – Москва.

Победа на председничким изборима у Бугарској, као и Молдавији проруских политичара, паралелно са извесним заокретом политике Анкаре у краттком року, поред низа других процеса, додано отвара врата продору и на Балкан мултиполарног поретка. Америка је у принципу до сада била носилац заоштравања политике на Балкану, различитих облика притиска И дестабилизације низа земаља, укључујући и Србију и српске просторе у целини, сада је прилика да дође до извесног побољшавања америчке политике, пре свега у правцу тражења компромиса са Русијом.

2. Конкретно које промене у политици и економији могу да се десе када су у питању односи Америке и Србије?

Пре бих се усудио да прогнозирам умањење страховитог притиска досадашњег у правцима потпуно супротним есенцијалним српским геополитичким интересима, него што би смо то могли назвати мењање постојећег курса. Али када томе додамо мању подршку од стране Вашингтона бројним нво на нашим просторима, идеолошком неомондијалном и неолибералном концепту, што ће свакако следити и то ће много значити за нас. Што се тиче Црне Горе штета што раније није дошло до ове промене, јер је много уложено у увлачење ове земље у НАТО чему се противи највећи део становништва. Ипак суочени са чудовишним размерама Ђукановићевих оптужби за измишљени државни удар уперених против опозиције (Демократски фронт пре свега), мислим да и међународни фактор и сам Вашингтон могу тражити мекша и примеренија решења ослоњена на већи демократски капацитет и тражење компромиса, чији би максималан добитак био и одустајање од увлачења земље у Алијансу без референдума и одлагање овог питања. У том правцу радује сазнање да Трампов човек у Сенату Коркер није пожурио да ратификује приступање Црне Горе ка НАТО.

Република Српска се свакако може надати смањењу притиска, посебно у односу на опцију да је победила на председничким изборима Клинтонова. Србија, чија власт на челу са Вучићем испуњава мање више све захтеве Вашингтона и Брисела, који се редовно косе са есенцијалним српским националним интересима, добија предах и маневар за повољнију политику, но сумњам да је она у пракси могућа без промене власти у Београду, а на жалост опозиција парламентарна је разједињена, гушена од режима, неорганизована и прилично слаба, о чему говори и распад ДСС. Но алтернатива свему томе након Брегзита и победе Трампа, те повећавања шанси за нове промене током 2017 у Европи, посебно у Француској, могу се повољно најзад одразити и на саму Србију. Посебно ако имамо у виду да ће руски утицај свакако порасти на нашим просторима.

3. Да ли ће и Европа прихватити блажу политику Америке према нама, уколико заиста Трамп буде променио своју политику, тј. америчку према Србији?

Европска унија се налази у доста тешком положају, како оном концептуалном, саме идеје и перспективе Уније, тако и по питању све мање подршке коју има међу становништвом, тако и са повећавањем изазова у геополитичком смислу. Оно што се тешко могло предвидети је да у у самим атлантистичким центрима, односно у САД и Британији, под притиском незадовољства ширих народних маса постојећим неолибералним концептом, и наметнутом улогом од стране глобалних (пре свега финансијских) центара моћи, овим земљама да представљају “центар империје” и браниоце неолиберализма, дакле да је у самим тим силама дошло до побуне обичног човека, што је у овој календарској години резултирало Брегзитом, односно избором Трампа.

dragan petrovic biografijaЕУ је и у овој календарској години продубила своју кризу легитимитета у односу на бирачко тело, јер су, попут прошлогодишњег референдума у Грчкој, и ранијих година сличних референдума по питању ингеренција ЕУ у низу других земаља (Француска, Холандија, Данска, Ирска И др.), референдуми поред Брегзита одржани са сличним негативним резултатом директно или индиректно по питању ингеренција и интереса Уније и у Холандији, Мађарској и сада Италији. Недостатак демократског капацитета Уније, отуђеност њених административних представника разних комесара и администрације у Бриселу и Стразбуру, је у уској повезаности са додатним падом интереса за Унију од самих њених чланица поводом продубљивања економске кризе и падом вредности еура, развијање мигрантске кризе, које све показују противречности интереса и отказивања послушности Бриселу од низа земаља чланица по различитим питањима и низом других проблема. Предстојећи председнички избори у Француској пролећа 2017- године су велики изазов за опстанак ЕУ како знамо, имајући у обзир да Марин Ле Пен пре свега, потом Меланшон, од озбиљних кандидата за председника доводе у питање својом политиком постојеће устројство и чак опстанак Уније.

4. Да ли очекујете да ћемо имати више успеха у преговорима у вези с Косовом, тј. да ће интереси Америке бити другачији када је у питању Косово и Метохија?

– Што се тиче Косова и Метохије ту су последњих година, потписивањем и још горе операционализацијом у пракси Бриселског споразума, значајно жртвовани есенцијални национални интереси Србије. Само ако посматрамо ето последње кратко време од победе Трампа и по питању телекомуникација, правосуђа и спремности и чак притиска званичног Београда да се српска заједница и са севера Косова, који је уз све раније притиске и етничка чишћења од стране албанских националиста, остао етнички српски и све ове године део републике Србије – утопи у самопроглашену државу Косову и власт Приштине, чему се наше становништво опире, што све заједно може стварати додатне проблеме и кризе. Додатан проблем је брутална и додатна контрола медија у Србији управо по питању Косова и Метохије, што доводи до недовољне, и чак погрешне обавештености јавног мњења у Србији о развоју ситуације везано за КиМ. Остаје нада да ће новонастале околности у међународним односима, бити макар делом искоришћене и по питању националних интереса наше земље од стране званичног Београда.

5. Може ли Србија у таквим (бољим политичким) околностима да напредује економски?

Највећи проблем у Србији, још од 2000. године, а раније највише због рата у окружењу и санкција, је неспутана примена неолибералног економско-социјалног модела и то у врло ригидној форми, и то чак и данас након што је овај модел практично доживео свој укључни ударац изазивањем велике светске економске кризе, те његовом заменом, или макар модификацијом у низу земаља света, које су га дотле примењивале. Чињенице да је наша индустријска производња сада мања од 40 % вредности оне од пре четврт века, и да је наша спољна задуженост око 27 милијарди евра, (око 8 милијарди евра средином 2008 и око 17 милијарди евра средином 2012, када је дошло до нове промене власти) довољно говори о беди „реформи“ и концепта неолибералном који се неспутано спроводи у нашој земљи дуже од деценију и по, уз благослов и надгледање САД и неких других западних сила и покровитељство најважнијих медија. Као и резултат економско-социјалне беде годишње умре више него што се роди преко 35 000 људи, којима треба додати још нешто већи број оних који се одселе да живе у иностранство. Шта мислите да немамо овако велики губитак и одлив становништва, колика би армија незапослених била, а и сада је уз све демографске губитке и старење преостале популације (где расте број пензионера и у процентима и апослутним бројевима) била, да рецимо имамо макар минималан пораст становништва. Но сви ови фактори су повезани и деструкција Србије, пре свега економским и социјалним, али не само у тим показатељима, је изузетна.

Како следеће 2017 доспева „на европском путу“ обавеза продаје земљишта и некретнина странцима, што до сада власти нису покушавале пролонгирати или избећи, нова провалија се појављује, уколико не дође до озбиљног заокрета у политици земље, што сумњам да је могуће без страначко персоналних промена у самој власти.

6. Трамп је најавио и да ће с Русијом имати другачију политику, шта то за нас значи?

Трамп је показао у својим изјавама у кампањи већу спремност на сарадњу са Русијом, уважава Путина, и без обзира да ће и у том правцу у пракси бити изложен различитим притисцима и сугестијама, како од естабилишмента у самим САД, тако и од Британије и других савезника, перспектива побољшавања односа Вашингтона и Москве је велика, много већа него у претходним периодима. То би могло значити договор по низу питања у свету укључујући наравно Сирију. Но остаје да се види како ће то бити у пракси.

Русија је већ показала спремност да са Србијом реализује низ питања са којима се у међувремену прилично тапка у месту. База за ванредне ситуације у Нишу није потписана, није још реализована преостала транша зајма од око милијарду долара које је одобрио још тадашњи председник Русије Медведев приликом његове посете Београду још пре седам година. Сарадња по низу привредних питања, улагања инфраструктуре, потом у војном домену, ту се такође није претерано постигло нити одмакло. Сада пак када ће притисак на званични Београд вероватно ослабити из Вашингтона, за очекивати је да би се у сарадњи са Русијом могао постићи известан напредак, вероватно далеко мањи него што то околности дозвољавају, и јавност наша очекује, али ипак напредак.

7. Трамп је позвао новог начелника Сребренице Младена Грујичића на молитвени доручак. Шта то значи? (нисам још чула кога је од српских политичара звао).

– Мислим да је то свакако добар знак и у симболичком и у ширем значењу.