Прочитај ми чланакКњиге треба чувати, замењивати и библиотечки фонд допуњавати. Свака библиотека расходује један број књига које су битно оштећене, да би ослободило простор за нове књиге. Све би то било у реду да се из библиотечких фонодова САНУ у контејнерима односно ђубрету не налазе и неке „старе“ и ретке књиге које „памте“ научне вредности српске науке.
Када се у „ђубрету“ нађу књиге инжењера Славака Бокшана о Николи Тесли и његовом раду, а нема претходних репринт издања или фототипских или конзервације књига, онда је то духовни „грех“ и степен неодговорности задужених за књижни фонд у САНУ. Није само реч о греху већ и културном „злочину“ из незнања. Такве књиге се не бацају, већ представљају музејски примерак који је могао да се нађе у фондовима појединих факултета, Музеју науке, разним архивама.
Сведоци смо великог заборава знаменитих личности, или оних који су писали о њима. Да подсетимо да је инжењер Славко Бокшан био међу „пионирима“ у Краљевини Југославији који је ширио мисију Николе Тесле међу Србима и озбиљно публиковао његове радове до 1941. године. После Другог светског рата инжењер Бокшан је скрајнут јер је за време окупације у едицији библиотеке „Југоисток“ 1944. објавио књигу „Материја и енергија“ и ту објашњавао Теслина научна достигнућа.
Због објављивања књига у Недићевој Србији, инжењер Бокшан је постао неподобан. Његови радови о Николи Тесли или Михајлу Пупину пре и нешто после Другог светског рата биле су књиге које су образовале инжењере електротехнике на овим просторима. Сада су те књиге бачене у контејнере без нужне дигитализације или репринт издања. На овај начин се у име прављења „простора“ за неке нове књиге уништава национална, научна и историјска баштина српског народа и научне мисли.
Куда иде српска научна мисао?
Библиотечки фондови у Србији данас су десетковани не само бројем књига, већ и квалитетом, а највише се у „рециклажу“ одвајају књиге писане из разних научних и културних области пре Другог светског рата или нека научна дела које представљају „пионирске“ кораке науке у Србији. Библиотеке се пуне лаком литературом и створен је духовни заборав за претходним генерацијама писаца и научника.
Данас мали број стручњака из области агрономије-агрохемије па и хемије знају за научне радове академика Симе Лозанића; или радове Косте Јовановића који је увео кибернетику у српску науку крајем 19. века и предвидео више од 10 година раније, могући „царински рат“ Аутстроугарске према Србији 1906. године. Данас је тешко доћи до изворних студија Јована Цвијића из раног периода његовог рада до 1916. године. Озбиљне библиотеке раде на дигитализацији таквих студија.
Тајне Меморандум САНУ и једног пожара?
Живимо у време општег заборава и ретуширања сопствене научне и духовне мисли и памети. Својевремено, почетком деведесетих година 20. века, избио је пожар у депоу библиотечког фонда САНУ у Пожаревачкој улици у Београду. Пожар је однео један људски живот, али и више стотина књига систематског речника српског језика који је деценијама рађен. Тадашње руководство САНУ је „дискретно“ прећутало овај трагичан догађај који у новинама и медијима није „завредео“ једне информације. Све је било у „завери ћутања“.
Слично са том, била је и мистерија око радног материјала „Меморандума САНУ“ који никада није био до краја обљављен широј јавности, а представљао је „политичку платформу“ која је донела Србији велике проблеме у региону. Ако САНУ олако баца у смеће стара издања знаменитих истраживача, онда се поставља питање шта се оставља новим генерацијама, које неће знати ко је био инжењер Славко Бокшан, Сима Лозанић и неки други.
Постоје данас у издањима САНУ књиге о поменутим научницима, али нема њихових изворних студија да млади научници могу да се упознају како су мислили и радили они који су задужили српску па и европску науку. Дуги низ година био је у запећку и Милутин Миланковић, али захваљујући једном броју млађих ентузијаста, он је „рехабилитован“ међу Србима као светски научник. Мало знамо и о радовима Михајла Петровића Аласа или Бранислава Петронијевића.
