Прочитај ми чланакДок разговарамо, Бошко Обрадовић баца поглед преко рамена на директан пренос скупштинског заседања. Ускоро треба да образлаже амандман и жели да стигне на време. Доследан опозициони став учинио га је метом владајуће већине али иако још спира увреде, о Скупштини говори у позитивном тону.
Док разговарамо, Бошко Обрадовић баца поглед преко рамена на директан пренос скупштинског заседања. Ускоро треба да образлаже амандман и жели да стигне на време. Доследан опозициони став учинио га је метом владајуће већине али иако још спира увреде, о Скупштини говори у позитивном тону.
У Скупштини се до сад причало о свему осим о акценту, а сад је и он дошао на ред. Како да акцентујемо овај интервју?
– Најпретежнији акценат који могу да приметим након шест месеци парламентарнаг искуства јесте да је Скупштина Србије најозбиљнија институција у Србији…
И оваква каква је?
– И оваква. Она је заиста извор најважнијих државних питања и контроле извршне власти и у тој чињеници се налази узрок свих инцидената у функционисању Народне скупштине, јер Српска напредна странка не може да поднесе постојање опозиције у новом сазиву парламента која је много озбиљнија и квалитетнија него што је била до сада. Они непрестано изазивају инциденте како би од ње направили циркус и смањили гледансот скупштинских преноса и како би угушили рад опозиције и то је оно што акцентирам.
Премијер је акценат ставио на ваш чачански нагласак и насилничко понашање. Какво силеџијство вам је спочитавао?
– Александар Вучић има проблем а то је убеђење да се у све разуме па и у оно о чему апсолутно ништа не зна а то је и знање о српском језику. Чачански акценат који је он сматрао неправилним у мом говору је исправна верзија говора у српском језику а поједине речи, као и она за коју се он ухватио, су такозвани дублети, речи које можете да кажете са различитим акцентима. И није то питање језика, већ само доказ колико он не може да поднесе постојање опозиције и потреба да се она на сваки начин понизи и увреди. Занимљиво је да у 18 година постојања Двери није могао да пронађе ништа што би нам замерио изузев мог чачанског акцента.
Опозиција увек кад говори говори жестока али аргументовано, не улазећи у приватне ствари и не келеветајући и не вређајући. Када се отворе озбиљне теме попут оне да су усред приче о штедњи предвидели милијарду и шесто милиона динара за отварање нове владине канцеларије или како у овом сјајном буџету нема новца да исплати плате за новембар запосленима на универзитетима у Србији, добијете салве увреда и клевета. Раде то да би закамуфлирали праве теме.А оптужба за силеџијство је само једна у низу увреда којима сам чашћен у ових неколико месеци – од тога да сам кафански певач са ибарске магистрале, да као дипломирани професор српског језика не знам акценте, да бијем жене, закључно са изјавом Александра Мартиновића да сам једна полуписмена битанга.
Да ли премијера више нервирате ви или Саша Радуловић?
– Премијера посебно нервирају Двери јер не може да нам нађе ниједну мрљу и аферу, а с друге стране га посебно иритира чињеница да би он волео да говори оно што говоре Двери и што је он некада заступао. Мислим да нас из тог разлога додатно мрзи, јер га подсећамо на све што је изневерио у животу: на идеју коју је оставио, програм који је издао, на идеологију коју је напустио. Он зна да смо ми у праву, али он се окренуо неким потпуно другим вредностима – једном зарад доласка на власт, сада ради опстанка на власти и му смо му нечиста савест.
Оптужени сте и да радите за ЦИА и да радите за копејке. Откад Американци плаћају руском валутом?
– То јесте парадокс свих тих етикета којима смо изложени. Наслушао сам се свега – да смо финансирани са свих страна света, од других политичких странака и других центара моћи а суштина је да они не могу да схвате да неко може да буде независтан од тих сумњивих извора финансирања. Ми јесмо и зато смо скромних финансијских могућности, немамо велике и скупе кампање, али смо независни и ничег се не стидимо. Јесмо платили цену, остали смо сиромашни политички покрет али наше време тек долази и то је време актуелне политике која данас побеђује широм европских земаља па ће на пролеће са председничким изборима доћи и у Србију.
Кад поменусте Европу, најављено је отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ. Чиме аргументујете тврдњу да је наш пут у ЕУ погубан за Србију?
– Пре свега, ми у Европску унију путујемо шеснаест година и такав пут је изгубио сваки смисао. Ако за ових шеснаест година нисмо постали члан, нећемо ни за идућих шеснаест. Унија се распада на наше очи и зато је веома глупо да будемо последњи еврофанатици и верујемо у ЕУ, као што смо у своје време били последњи комунисти и Југословени када се распадала бивша СФРЈ. Полтика евроинтеграција је превазиђена, Европска унија је у економској, политичкој и безбедносној кризи и зауставила је свако даље проширење а неке земље је и напуштају. Отишла је Британија, а сличне науме видимо у Холандији и Француској, а ми треба да верујемо у ЕУ. Двери верују у Европу после Европске уније, нову Европу која данас побеђује на изборима широм континента. Време је да таква политика победи и у Србији.
Смета ли вам када вас квалификују као десничара?
– Да будем искрен, смета ми та квалификација, тачније дисквалификација, односно покушај да се један нормалан родољубиви покрет дискредитује превазиђеним етикетама. Када данас некога питате да вам наведе разлику између деснице и левице тешко ће дати одговор. Ако је десница заштита традиционалних и породичних вредности, поштовање државе, нације и идентитета, војске онда јесмо десница. Али ако је десница крупни капитал, неолиберална економска доктрина, империјални ратови, израбљивање народа и држава широм света, колонијална политика ММФ-а и Светске банке, ми нисмо та десница.
А ако је левица социјална солидарност, подршка презадуженим породицама и самохраним родитељима, Двери су највећа левица у Србији. Као што не можемо бити ни атеистичка и комунистичка левица која подразумева негирање атрибута националног идентитета. Ми смо оно што су неки називали десницом вредности и левицом рада. Ми себе називамо економским и социјалним патриотама. Наш патриотизам се не завршава тамо где престају националне и државне теме већ почиње тамо где почињу економске и социјалне теме.
Патриотизам смо и извикали, израубовали и злоупотребили и постало је сумњиво кад се неко у њега заклиње. Ми смо се нарочито потрудили да у том смислу докажемо тврдњу Семјуела Џексона да је патриотизам последње уточиште хуља.
– Данас је у скупштини један посланик владајуће партије отишао и корак даље и рекао како се на патриоте може применити она народна пословица у којој војник стално прича о скраћењу, а патриота о поштењу. То мени говори да овде постоји једна тенденција која је почела октобра 2000 са идејом денацификације коју је донео ДОС у којој се све што је патриотско означи као мрачно, ретроградно, негативно, клерофашистичко како бисмо изгубили веру у свој патриотизам.
То се не ради ниједном другом народу у свету, већ је патриотизам једно од најлепших националних осећања. Патриотизму се уче деца у школама, на свакој америчкој кући имате америчку заставу и радни дан почиње америчком химном. Могу само да замислим какав одијум јавности би настао када бих сад препоручио да сви у Србији за празнике истичемо заставу наше земље.
Шта је у позадини приче о новим парламентарним изборима?
– То је за мене само доказ за тврдњу да се Александар Вучић најбоље осећа у свету политичког макетинга и изборних кампања. Он не уме да влада и кад год дође у проблем са вођењем државних послова он бежи у нове изборе. Постоји и још један мотив. Током ове године Скупштина практично није радила седам или осам месеци и Вучић је владао сам, без контролне и надзорне улоге Народне скупштине и имам утисак да му се то осладило. Он би и у идућој години да понови нешто слично.
Да ли се опозиција плаши избора?
– Из угла Двери нама избори само иду у корист, имаћемо већи број гласова и посланика. У то сам убеђен, а то показују и истраживања. Сигуран сам да ће СНС-у пасти подршка у бирачком телу.
Остајем председнички кандидат Двери
Остајете ли при ставу да се кандидујете за председника Србије и какве су шансе да ваш покрет стане иза заједничког опозиционог кандидата?
– Ја сам већ три месеца председнички кандидат Двери и ми остајемо при тој кандидатури из разлога што сматрамо да је неопходно да на председничким изборима имамо и кандидата који нуди другачију политику. не видим смисао да сви кандидати буду заступници исте политике, погубног уласка Србије у Европску унију Каква је разлика у политикама између Николића, Вучића, Дачића Јеремића или Јанковића. Нема је.
