Прочитај ми чланакПарадигма српске политчке сцене, а и живота у Србији управо се може најбоље објаснити кроз случај Марка Ореља, кувара ресторана „Капетан Коча путује“, који је добио отказ након што је тражио да се прекине песма у извођењу немачке певачице Марлен Дитрих која је пуну афирмацију доживела за време нацистичке Немачке. Немци у том погледу нису далеко одмакли, такви су па су такви али они нису тема.
Парадигма српске политчке сцене, а и живота у Србији управо се може најбоље објаснити кроз случај Марка Ореља, кувара ресторана „Капетан Коча путује“, који је добио отказ након што је тражио да се прекине песма у извођењу немачке певачице Марлен Дитрих која је пуну афирмацију доживела за време нацистичке Немачке. Немци у том погледу нису далеко одмакли, такви су па су такви али они нису тема.
Марко Орељ је својим потезом осветлао образ минорног броја Срба који, и након свог испирања мозга које је опште присутно у нашој земљи, није хтео да се понижава и показао је, својим поступком, да постоје ствари које нису вредне плате или укратко речено да изнад материјалног постоји и национално. Ово је за многе наше сународнике постао непознат појам и од свог бедног минималца или понижавања у којекаквим странкама за обећани посао, даље не виде. Наравно, принцип има своју цену, а његова је да је остао без посла. Вероватно је за многе људе овакав потез, потез једног будале, а то су исти они који пристају на све под паролом „морао сам тако јер имам жену и дете“. Оваквима неће бити никакав проблем да држе другима моралне придике и хришћанске савете док живе животима сецикеса, кукавица и народски речено најобичнијих јадника без трунке самопоштовања, а камоли свести о заједници. У овом случају заједници Срба и српске државе. У се, на се и пода се, једина је водиља и идеја таквих људи. Колико им се може замерити ако су они који их воде још, бар дупло гори.?
Српске опције, које себе називају патриотским, а од којих су неке и у Скупштини, ни да гукну о овом случају. Рекло би се, онако на прву, да је ово потпуно несхватљив потез од оних од којих се очекује не само да реагују, него и да заштите овог храброг човека али када се ствари мало загребу испод површине, изостанак подршке дође као сасвим логична ствар. Маса тих странака и организација потекла је на причама и идејама Недића и Љотића, односно квислинга и саучесника баш те исте нације, одакле долази и „Лили Марлен“. Дакле, ако би стали у одбрану Марка Ореља, они би дошли у конфронтацију са својим размишљањима и ставовима, а ипак им је то битније него одлука и принцип једног храброг Србина.
Исто онако како власт скида гаће пред свим могућим шљамом који долази са Запада да се иживљава и наређује шта је за нас добро, а шта не, ове квази патриоте своје гаће скидају пред таквом влашћу. Они једва чекају да их замене или једноставно да уђу са њима у најгоре политичке перверзије које се зову коалиције. Међу таквима тражити спаситеље нашег народа је узалудно јер су њихове гаће скинуте без да им је неко и рекао да то ураде. Сушта супротност у њиховим ставовима и у ставу Ореља огледа се у само једној ствари, а то је принцип који они одавно немају.
Сама песма „Лили Марлен“ је љубавна и говори о љубави војника на фронту према жени али она симболизује окупацију Србије током Другог светског рата и велику српску страдију. Постојеће квази патриотске опције страдију доживљавају тако што морају да чекају који минут дуже ручак од које десетине динара из скупштинског ресторана или што немају куће, викендице, кола, одела и љубавнице као они на власти. Такве откинути од буџета, било би равно са одсецањем главе.
За такве је немачка Лили Марлен пријемчива госпођа, а гаће спуштене до колена нормални одевни детаљ. Да ли се песма „Лили Марлен“ свирала и током убијање српске младости у Крагујевцу и по бројним логорима и стратиштима у Србији, остаје нам само да нагађамо. Наше „патриоте“ би је радо слушале.
