Прочитај ми чланакДок ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама наши преци од пре 6-7 векова (значи негде у добба Косовске битке) јели су много сиромашнији, али и здравији доручак. Спремили смо неке њихове рецепте за вас!
Фото: Дневно.рс
Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама наши преци од пре 6-7 векова (значи негде у добба Косовске битке) јели су много сиромашнији, али и здравији доручак. Спремили смо неке њихове рецепте за вас!
Срби су одувек волели добро да поједу и попију, али је исто тако и сиромаштво било саставни део њихових живота. Управо оно је изнедрило велики број јела која су „мало за очи, много за тело“ – лака и једноставна за припрему, а свеједно хранљива и заситна.
Прво, заборавите на златне виљушке и остали есцајг, разноразне ђаконије поређане на дугачке столове где се свако јело обилно залива медовачом и вином. Тога је, ако је уопште и било, било на дворовима владара, племића и остале властеле.
Обичан свет – сељаци, занатлије и остали трудбеници, јели су шта су имали и стигли. Ипак, то не значи да њихова храна није могла да буде лепа и здрава!
Проја нас је отхранила
Фото: Дневно.рс
Доручак старих Срба обично се састојао од супа и каша од ражи, овса и јечма. Оне су се припремале на води или евентуално са мало млека (ако се имало). У њих су додаване биљке као зачини мада, генерално, поврће није било „на цени”. Звало се зеље, а када би помињали „љуто зеље” стари Срби су мислили на лук и роткве. У овај „чорбуљак“ за празник би се убацио и по комад меса.
Друга „варијанта“ традиционалног доручка „обичног Србина“ укључивала је хлеб… много хлеба!
Када се помене стари хлеб већина прво помисли на проју и кукурузни хлеб. Истина је да су ова теста отхранила Србе, али пре открића Америке на овим просторима није било кукуруза, па се у средњовековној Србији хлеб месио од „сумјешице“ и „суражице“ – мешавине пшенице, јечма и ражи. У тешким (и гладним) временима, јео се и овас који је иначе служио за исхрну коња.
Испечен хлеб се никада није бацао већ се јео по неколико дана, па и недеља. Ако би постао превише тврд, бајат или буђав, натапао се врућом водом како би омекшао и мало кувао. Ко је имао у то је могао да дода и мало сира, млека или кајмака… и тако је настала попара.
Ко је имао стоку (а онда је већ спадао у мало богатији слој) за доручак је користио много млечних производа. Осим млека (крављег или козијег) јеле су се и прерађевине – сир и наравно, кајмак.
Кајмак је иначе један од ретких аутохтоно српских јела иако је сама реч турског порекла. Пре доласка ових освајача на наше просторе, Срби су користили други, много старији назив – скоруп.
Комбинацијом само ова два састојка – хлеба и млечних производа старе српске домаћице створиле су небројано јела за доручак од којих нека познајемо и данас – попару, цицвату, гибаницу, качамак, проју, јуфкару…
Како ова лепа јела данашњи Срби ретко једу уз текст прилажемо и неколико рецепата ових старих српских јела… Пријатно вам било!
Цицвара
За израду овог старог јела потребна вам је вода, млеко, сир (или кајмак), кукурузно брашно и мало соли. Млеко и вода се прокувају, па се у то дода сир и смеса се остави да поново прокува. Онда се температура смањи и у то сипа кукурузно брашно и све се остави да се крчка на тихој ватри око 10-ак минута.
Попара
За попару вам треба стари хлеб, кајмак и сир, вода и со (неко ставља и млеко). Посољена вода се кува док не прокључа, па се у њу дода млеко (ко ставља) и стари хлеб. Смеса се промеша и остави на тихој ватри, па кад хлеб набубри у то се дода сир и кајмак и сачека се да се они лепо истопе.
Качамак
Качамак је традиционални српски доручак за који вам треба кукурузног брашна, воде, соли, кајмака и тврдог сира. Вода се прокључа и онда се у њу, на средину посуде сипа кукурузно брашно. Не треба мешати већ пустити да се формира „осртво“ од брашна у води. Затим, танком оклагијом или варјачом смеса се издуби на средини како би се ту формирао отвор. Брашно се посоли по површини и све се остави да ври око 25 минута.
Након тога, вода се одлије у други суд, а преостала смеса се снажно меча варјачом док се не уједначи. Измешани качамак поравнајте у лонцу и вратите кратко на ватру. Када смеса пође навише, склоните са шпорета и изручите тесто на припремљену подлогу. Док се качамак хлади растопите кајмак (или евентуално маслац) и издробите сир у посебну посуду.
Јачим концем сеците танке слојеве качамака и ређајте их у чинију, преливајте кајмаком и сиром док не потрошите све. Последњи слој поспите сиром.
