Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Моја амбиција је да се бавим науком у Србији и на тај начин допринесем нашој истраживачкој заједници која је јако цењена у свету, казала је данас Танјугу Магдалена Ђорђевић физичарка, која је добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме.
Фото: Тањуг / Тања Велич
БЕОГРАД – Моја амбиција је да се бавим науком у Србији и на тај начин допринесем нашој истраживачкој заједници која је јако цењена у свету, казала је данас Танјугу Магдалена Ђорђевић физичарка, која је добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме.
Ђорђевић се бави теоријском физиком и истражује кварк-глуконску плазму, а запослена је у Институту за физику и предводи тим који истражује ново стање материје које настаје при веома великим температурама и притисцима.
„Верује се да је такво стање материје настало одмах по настанку универзума а данас се такво стање материје може креирати у моћним сударачима као што се данас налазе у САД и Швајцарској. Наш пројекат је добио новац од фондова за истраживање теорисјког доказивања ескперименталних података у великим сударачима. Циљ нашег истраживања је разумевања основног стања материје на њеном елементарном нивоу“, казала је Ђорђевић.
Њен пројекат је добио новац на конкурсу „Еуропеан Ресеарћ цоунцил“ у оквиру Европске уније у категорији консолидатора. Једини критеријум за доделу новца био је изврсност научника и његовог пројекта.
„Веома сам поносна што сам међу истраживачима из целог света који су били у прилици да се пријаве на конкурс и баш ја добила новац за истраживања. Један од услова на конкурсу био је да се истраживање врши у некој од европских земаља. Наш пројекат се нашао на другој позицији у нашој ужој области на конкурсу“, казала је Ђорђевић.
Она истиче да се тренутно у свету улажу милијарде евра у те моћне судараче из којих се добијају експериментални подаци који не вреде много ако немају теоријско објашњење.
„Развићемо теоријске и нумеричке методе које ће из обиља тих експерименталних података да извуку особине кварк-глуконске плазме. Ми смо овим пројектом у државу Србију унели 1.356.000 евра бесповратних средстава која ће омогућити младим људима да се запосле и раде у одличним условима као било где у свету. На тај начин ћемо младе истраживаче задржати у Србији“, казала је Ђорђевић.
Према њеним речима наша наука има веома талентоване и образоване истраживаче.
„Они врло често у недостатку услова за рад одлазе у стране земље где неизмерно доприносе њиховим научним истраживањима. Не постоји држава у свету која социјално и финансијски развијена, а да нема одличне услове за научна истраживања. Мој циљ је да покажем младим исраживачима да је могуће и у Србији радити истраживања на највишем светском нивоу“, истакла је Ђорђевић.
Магдалена Ђорђевић дипломирала је на Физичком факултету у Београду, докторирала на америчком Колумбија универзитету, а истрашивања у области нуклеарне физике наставила је у Охају.
Пре шест година одазвала се позиву Института за физику и вратила се у Србију.
