Прочитај ми чланакПотребна је, каже Трамп, обнова Америке у сваком смислу. Пре свега, треба уредити инфраструктуру: мостове ка Марсу треба градити тек кад се обнове мостови на Мисисипију.
Обамин модел здравственог осигурања потпуно је неуспешан, па се мора изградити нови, који треба да обухвати целокупно становништво САД, али у складу са могућностима осигураника.
Идеолошки, Трамп је против антихришћанске политичке коректности, која је дошла дотле да забрањује поздрав „Срећан Божић“ као нешто увредљиво. Право на ношење оружја, загарантовано другим амандманом, мора бити неприкосновено; само се треба борити против илегалног наоружавања, коме криминалци најчешће прибегавају.
Један од кључних задатака нове администрације је преуређење америчког школства, које је, по Трампу, сасвим руинирано. Управо ту се види „револуционарни конзервативизам“ новог председника. Управо се ту види да почиње раскида са левим либерализмом који је до сада владао у САД.
И управо се ту види како је Вучић испао политички глуп ( а не би испао глуп, да пре тога није упао глуп – право из здравих извора евроскептицизма у отровну жабокречину еврофанатизма ), јер није схватио ко долази на власт у Белој кући.
Вучићева прича о томе како ће он, тако угледан и јак, одмах да контактира Трампа, показала се као шарена лажа; као, уосталом, и његово пријатељство са трампофилним Рудолфом Ђулијанијем, коме је својевремено плаћао да дође и да га подржи у кампањи за градоначелника Београда 2012, и који га је, што би Чачани рекли, сада ‘ладније од леда откачио.
Као што никад није дошао ни до Обаме ( а дошао је на подворење Хилари Клинтон ), тако неће у скорије време доћи ни до Трампа. Реч је, наиме, о Вучићу Лузеру који граби аутопутем у погрешном правцу и погрешном смеру. Тако је и кад је његова ЕУ политика у питању.
Рушење Европске уније
Ових дана Европљани певају: „Енци, менци, на каменци, прође Брегзит, паде Ренци“. Ренци је хтео уставне промене у Италији, укидање сената, смањење права радника, лудило неолибералне реформе; и Италијани су му дали по прстима, па се дотични господин увређено повукао.
За то време, у Француској се види да ће председнички кандидати бити „десни“ Франсоа Фијон и још „деснија“ Марин Ле Пен; иако се разликују по многим питањима, и једно и друго траже укидање санкција Русији. Ако томе додамо и Вучићеву маму Ангелу, која, да би опет добила на изборима, заоштрава политику према мигрантима и тражи „преиспитивање“ односа према Русији, видимо да се у ЕУ спрема политички цунами.
Нека се томе додају и контрареволуционарне тенденције у Данској (Данци ових дана демонстрирају, и траже да се њихови градови украсе светлима за Божић, што се до сада сматрало „политички некоректним“) и пораст ослободилачких тежњи широм ЕУ, онда је све јасно: несрећни Вучић је издао Србију баш у доба када је могао да буде један од оних који је воде ка новој Европи, оној из Де Голове визије („Европа отаџбина од Атлантика до Урала“), и постао глобалиста кад је глобализам почео да се урушава. Сада он муца против „популизма“ (он, демагог над демагозима, који у својим редовима држи и НАТО Драшковића и ОДКБ Поповића и оболелима од политичке деменције глуми Броза), а низ леђа му пролазе жмарци, јер види да је његово доба прошло.
Зато онолико виче на Бошка Обрадовића.
