Прочитај ми чланакВажни политички догађаји који су обележили 2016. годину у свету, попут Брегзита или избора Доналда Трампа за председника Америке, без сумње ће имати великог утицаја и на на прилике у Србији. На који начин ће те промене утицати на нашу земљу, зависиће, пре свега, од политичког естаблишмента у Србији, рекао је др Драган Петровић, виши научни сарадник за међународну политику, у емисији Отворени екран.
Србија је, према мишљењу др Петровића, земља ограниченог суверенитета, која није слободна за научнике и стручњаке чије се мишљење не уважава, те се у складу са том чињеницом и реагује на промене у региону, Европи и свету.
“У том ограниченом суверенитету ми имамо домаће “компрадоре”, људе који свој успех у професији и материјални статус издижу, добијају удицу, да они нешто лично добију и учествују у тој окупацији наше земље. Или мало блаже речено, да то није окупација, да је то протекторат”, навео је др Петровић.Било би нормално да стручна и научна заједница има право на мишљење и да се то мишљење негде уважава, сматра др Петровић, али оно није потребно, како је рекао, отуђеном делу на власти. Све то је довело и до незавидог економског положаја у којем се Србија данас налази, а коју је др Петровић илустровао са два параметра.
“Први параметар је да ми данас имамо око 39 % индустријске производње од пре четврт века, пошто је индустрија веома важан фактор. Пазите, 39 посто! Не 20 % да смо напредовали, не. Ми имамо два и по пута мање и мање од тога од пре четврт века. То је један параметар. Други је наша спољна задуженост. Толико се инсистира о буџету, то је једна тривијалност. То је као кад бисте ви причали да имате 200.000 динара у џепу, а повећао вам се дуг у еврима на милион евра. Да ли разумете? Нама се повећао дуг наше земље на 27 милијарди евра, спољног дуга било је, када је Коштуница предао власт 2008. око 8 милијарди, а 2012. је нарастао на 17 милијарди”, рекао је др Петровић.
Слична је ситуација и што се тиче вођења спољне политике у светлу промена које се дешавају у свету, сматра др Петровић, јер је и онај део политичара који их разуме, како је навео, детерминисан, те не реагује увек у интересу грађана и земље.
“Дакле, ми имамо овде превласт политике. Није чак ни то проблем. Проблем је што је та политика неоколонијална, до те мере да ми не можемо да озбиљно расправљамо о томе шта би било за нашу земљу боље – да се смање, рецимо, референтне каматне стопе НБС или нешто друго, просто, немамо довољно суверености. И као парадокс и врхунац тог цинизма имамо да владајуће структуре држе под контролом све медије, где имамо или нетачне податке или да се они интерпретирају на неадекватан начин”, изјавио је др Петровић.Све су то разлози, сматра др Петровић, због којих се у Србији у појединим сегментима и постижу добри резултати, али у макроекономском назадује, што већина грађана осећа на својим леђима, а пут ка решењу је, закључио је он, стварање јаке парламентарне опозиције у нашој земљи.
